Kao i druga živa bića, ljudi imaju urođenu reakciju na strah kao deo našeg instinkta samoodržanja. Strah je od vitalnog značaja za našu sposobnost da preživimo, pomažući nam da osetimo i izbegnemo opasnost. Međutim, ovaj odgovor na strah ponekad može da se javi čak i kada nismo u stvarnoj opasnosti, što rezultira anksioznošću, izbegavanjem i drugim nepovoljnim ishodima.
Na primer, strah od neuspeha može da ometa vašu sposobnost da prepoznate svoje sposobnosti, dok vas strah od nepoznatog može sprečiti da tražite nova iskustva i prilike. Strah od odbijanja može vas sprečiti da uspostavite značajne veze sa drugima, što rezultira socijalnom anksioznošću. Prevazilaženje ovih uobičajenih strahova uključuje prepoznavanje, preoblikovanje i upravljanje mislima zasnovanim na strahu.
Ovde ćemo istražiti prirodu straha i važnost hrabrosti, plus neke od terapeuta odobrenih načina za razvijanje hrabrosti i otpornosti. Ako naučite da pravite razliku između racionalnog i iracionalnog straha, možda ćete moći bolje da prepoznate prilike za učenje i lični rast.
Da biste razvili hrabrost, možda je važno da steknete dublje razumevanje svojih strahova i utvrdite da li je vaš strah racionalan. Za početak, zapitajte se zašto mislite da možda osećate strah ili nesigurnost:
Ovaj proces razmišljanja može vam pomoći da identifikujete da li su vaši strahovi racionalni ili iracionalni.
Međutim, vaš odgovor na strah se takođe može aktivirati samim mislima. Ovo se obično naziva anksioznost, koju karakteriše iracionalni strah ili zabrinutost zbog određenih situacija ili događaja. Na primer, osoba sa socijalnom anksioznošću može obraditi mogućnost prosuđivanja od strane drugih kao pretnju, što može izazvati anksiozne misli, neprijatna osećanja ili čak napade panike.
Iako je možda normalno povremeno doživeti nervozu zbog stresnih situacija kao što su ispiti ili intervjui za posao, anksioznost može predstavljati prepreku nečijoj sposobnosti da funkcioniše u svakodnevnom životu, utičući na donošenje odluka, odnose i opšte blagostanje. Međutim, izazivanjem beskorisnih misli, možda je moguće preokrenuti mozak na način koji se suprotstavlja ili prevazilazi njegov odgovor na strah.
Može biti korisno razmišljati o hrabrosti kao načinu da se prevaziđe reakcija mozga na strah zamenom misli koje izazivaju strah zdravijim, prilagodljivijim mislima. Negovanje hrabrosti obično uključuje identifikaciju i ispitivanje izvora vašeg straha ili anksioznosti i učenje kako da izazovete te obrasce mišljenja i ponašanja. Ovaj proces se naziva kognitivno restrukturiranje i može se postići kroz samopomoć i terapiju.
Na primer, osoba sa socijalnom anksioznošću može koristiti pozitivan razgovor sa sobom i svesnost kako bi joj pomogla da stekne hrabrost da se uključi u razgovor sa drugima. Kada započnete proces kognitivnog restrukturiranja, može biti potreban značajan napor i hrabrost da se suočite sa svojim strahovima. Vremenom, međutim, vaš mozak će se prilagoditi, pomažući u kontroli i minimiziranju odgovora na strah.
Hrabrost je često neophodna dok radite ka svojim ciljevima i ostvarujete svoje ambicije. Normalno je da osećate strepnju dok se namerno stavljate u nepoznate ili neprijatne situacije. Na primer, može biti potrebna hrabrost da pokušate nešto po prvi put, otputujete na novo mesto ili otvorite nekome svoja osećanja.
Međutim, ako sebe učinite ranjivim, možete otvoriti vrata novim iskustvima i mogućnostima. U tom procesu možete steći dragocenu mudrost i samopouzdanje koji će vam pomoći da se snađete u budućim situacijama. Ovaj proces može dovesti do većeg osećaja otpornosti, hrabrosti i samoefikasnosti koji može biti od koristi pojedincima u odnosima, karijeri i ličnim nastojanjima.
Uz pravi pristup, možda je moguće prevazići strah, anksioznost i katastrofalno razmišljanje. Kroz veću svest i doslednu primenu tehnika kognitivnog restrukturiranja, možete raditi na tome da postanete hrabriji, otporniji i orijentisani na rast.
Samosvest je često centralna za prevazilaženje straha. Možete poboljšati samosvest kroz aktivnosti koje imaju za cilj samorefleksiju, kao što je pisanje u dnevnik ili razgovor sa prijateljem ili terapeutom. Razmislite o svojim strašnim mislima i o tome šta ih može pokrenuti.
Kada identifikujete svoje strahove, postavite neke ciljeve za njihovo prevazilaženje. Ovo može uključivati aktivnosti koje imaju za cilj da se stavite u situaciju koja izaziva anksioznost, kao što je terapija izloženosti. Umesto da se direktno suočite sa svojim strahovima, težite postepenom izlaganju tokom vremena.
Izgradite hrabrost zamenjujući negativne misli onima koje podstiču samopouzdanje i samopouzdanje. Na primer, možete recitovati pozitivne afirmacije ili se prisetiti vremena kada ste uspeli da prevaziđete svoj strah. Izbegavajte da se zadržavate na prošlim greškama ili neuspesima, umesto toga odlučite se za pozitivnu priču orijentisanu na rast.
Umesto da zamišljate najgori scenario, zamislite sebe kako uspešno upravljate preprekama i pronalazite rešenja za potencijalne probleme. Takođe može biti od pomoći da preformulišete zastrašujuće situacije kao prilike za rast i istraživanje ili da pokušate da protumačite anksiozna osećanja kao uzbuđenje.
Vežbe svesnosti i opuštanja često su ključne za borbu protiv nervoze i anksioznosti. Posmatrajte i ispitujte strašne misli i osećanja, priznajući ih bez dopuštanja da ih preuzmu. Vežbe dubokog disanja i uzemljenja takođe mogu biti korisne.
Terapija može ponuditi strukturirano okruženje za učenje kako da razumete i suočite se sa iracionalnim strahovima i fobijama. Tehnike poput terapije izloženosti ili kognitivno-bihejvioralne terapije obično se koriste da pomognu pojedincima da prevaziđu anksiozne poremećaje i neguju hrabrost.
Kada radite kroz strah i anksioznost, može doći do trenutaka kada naiđete na prepreke i neuspehe. Na primer, osoba sa socijalnom anksioznošću može se susresti sa neprijatnim ljudima ili nezgodnim situacijama. Kada se to dogodi, često je neophodno da se proaktivno uzdržite od jačanja straha, umesto toga da se odlučite da učite iz svojih grešaka i ostanete fokusirani na budućnost.
Na taj način ćete izgraditi samopouzdanje i otpornost, što će vam olakšati suočavanje sa teškim situacijama. Možda će vam biti od pomoći da kreirate sistem podrške za sebe, tražeći pomoć od terapeuta, mentora, prijatelja ili člana porodice. Oni vam mogu pomoći da prepoznate i proslavite napredak, dok vam nude dragocenu podršku i ohrabrenje dok nastavite da se suočavate sa svojim strahovima.
Kognitivno restrukturiranje je primarna tehnika lečenja koja se koristi u kognitivno-bihejvioralnoj terapiji (KBT ), za koju je u više studija utvrđeno da je efikasan tretman za anksioznost, poremećaje raspoloženja i druge uobičajene tegobe mentalnog zdravlja. U KBT , vaš terapeut će raditi sa vama kako bi zamenio strašne ili anksiozne misli onima koje vam donose hrabrost i samopouzdanje.
Terapija izloženosti može biti vredna razmatranja za osobe sa fobijama, uključujući agorafobiju i socijalni anksiozni poremećaj. Ova vrsta terapije uključuje postepeno i kontrolisano izlaganje predmetima ili situacijama od kojih se plaši. Istraživanja su pokazala da je terapija izloženosti efikasna za lečenje širokog spektra fobija.
Možete se povezati sa terapeutom obučenim za ove vrste terapije preko online platformi kao što je Mender Mind. Poznato je da je online terapija jednako efikasna kao i lična terapija i može biti poželjnija za pojedince čija anksioznost čini izazovnim prisustvovanje ličnim sastancima.
Suočavanje sa svojim strahovima često zahteva značajno vreme i trud. Reakcija na strah je ugrađena u mozak, a da bi ga prevazišli, pojedinci moraju aktivno da se suoče sa svojim strahovima i izazovu ih. Kroz kognitivno restrukturiranje, moguće je zameniti anksiozne misli ili misli zasnovane na strahu onima koje neguju hrabrost i samoefikasnost. Tretmani mentalnog zdravlja kao što su KBT i terapija izloženosti nude način da se proces podvrgne na bezbedan i strukturiran način. Povežite se sa terapeutom na Mender Mind-u da biste započeli.
Ako ste u životnoj opasnosti, nemojte koristiti ovu stranicu.
Ovi resursi vam mogu pružiti trenutnu pomoć.