Redovno pohađanje terapijskih sesija može biti važan deo poboljšanja i održavanja vašeg mentalnog zdravlja. Međutim, ponekad vam život stane na put i možda ćete otkriti da morate nakratko da se udaljite. Možda ćete takođe osetiti potrebu za pauzom od emocionalno opterećujućeg posla savetovanja ako je to posebno emocionalno opterećeno. Da li je u redu pauzirati terapiju u ovim situacijama? I kako možete smanjiti uticaj na vaš napredak u lečenju?
Online terapija može biti zgodan način da ostanete dosledni
Kada planirate unapred i pažljivo postupate s tim, pauza u terapiji ne mora nužno da negativno utiče na vaš tok lečenja. Nekima bi čak moglo biti od koristi da odvoje vreme da razmisle o onome što su do sada naučili i kako žele da napreduju. Ako odlučite da želite da pauzirate, možda bi bilo od pomoći da svom terapeutu date dovoljno obaveštenja, a možda ćete želeti da razgovarate o tome kako možete da nastavite da radite na svom mentalnom zdravlju dok ste odsutni. Uz prave preparate, pauza u terapiji ne mora da poremeti vaš tretman.
Zašto pauzirati terapiju?
Iako je redovno učešće u terapijskim sesijama često važno za postizanje najboljeg mogućeg ishoda lečenja, može biti trenutaka kada je prikladno pritisnuti pauzu. Evo nekoliko uobičajenih razloga zbog kojih klijenti mogu zatražiti pauze u savetovanju za mentalno zdravlje:
Poteškoće u rasporedu
Možda se osećate preplavljeni poslom ili porodičnim obavezama do te mere da je nemoguće uklopiti sesije savetovanja u svoj raspored. Ovo možda nije idealna situacija za pauzu, jer briga o mentalnom zdravlju može biti još važnija kada se pritisci svakodnevnog života povećavaju. U ovim slučajevima, onlajn terapiju može biti lakše uklopiti u vaš raspored nego terapiju u ordinaciji, s obzirom na to da ne morate da idete na posao u kancelariju terapeuta. Međutim, možete odlučiti da ako takođe ne možete da uklopite onlajn terapiju u svoj raspored u ovom trenutku, stres zbog pokušaja da nađete vreme za terapiju nadmašuje prednosti. U tom slučaju, možda bi imalo smisla sačekati dok stvari ne budu malo manje užurbane i zakazati ograničenu pauzu uz uputstva vašeg trenutnog terapeuta.
Životni događaji
Drugi razlog zbog kojeg biste mogli da osetite potrebu da napravite pauzu je ako prolazite kroz veliku životnu tranziciju, kao što je rođenje deteta, preseljenje u novi grad, početak novog posla ili priprema za venčanje. Ove velike promene mogu uticati na mnoga područja vašeg života i možda ćete smatrati da vam treba vremena da se prilagodite novoj situaciji i ponovo procenite svoj raspored.
Ako ipak napravite pauzu iz ovog razloga, možda bi bilo vredno razmisliti šta možete učiniti da održite svoje mentalno zdravlje tokom ovog vremena. Čak i veoma pozitivne životne promene mogu biti glavni izvori emocionalnog stresa i opterećivati odnose, a terapija može biti alat za samopomoć koji može biti od pomoći kada se krećete kroz takve promene.
Putovanje
Možda imate i planove putovanja koji će vas odvesti od terapije na duži period. Ovo može biti nešto što sami planirate, kao što je dug odmor ili produženo putovanje, ili nešto što se pojavi, kao što je privremeni radni zadatak van grada. Imajte na umu da vas putovanje možda neće uvek primorati da pauzirate terapiju. Ako dobijete savetovanje preko usluge na mreži kao što je BetterHelp, možete se povezati sa svojim lekarom gde god imate internet vezu.
Finansijski pritisak
U idealnom svetu, niko ne bi morao da prekida brigu o mentalnom zdravlju zbog nedostatka sredstava. Ali u stvarnosti, ljudi ponekad moraju da donose teške odluke o tome da li im je terapija pristupačna. Međutim, možda biste želeli da razgovarate sa svojim lekarom pre nego što napravite pauzu iz ovog razloga da istražite svoje mogućnosti. U nekim slučajevima, terapeut može ponuditi privremeno smanjenje troškova za klijente koji imaju finansijskih poteškoća. Takođe, neke usluge onlajn terapije nude kliznu strukturu naknada za lečenje ljudi svih nivoa prihoda.
Emotivno punjenje
Terapija nas ponekad poziva da se suočimo sa traumatskim događajima, emocionalnim blokadama ili neprijatnim spoznajama o sebi. Iako je ovaj proces možda neophodan za lečenje, ponekad može biti i emocionalno iscrpljujući. Posle posebno intenzivne serije sesija, možda ćete osetiti potrebu da pritisnete pauzu. Možda smatrate da bi bilo od pomoći da odvojite vreme da se emocionalno napunite i razjasnite svoja osećanja o tome šta se do sada pojavilo u terapiji.
Pre nego što odlučite da je ovo znak da vam je potrebna pauza, možete da pomenete ovu zabrinutost svom terapeutu, koji može prilagoditi terapiju po potrebi ili vam pomoći da napravite plan da se brinete o sebi tokom pauze.
Procena da li da se nastavi
Različiti ljudi mogu imati različita iskustva u terapiji, a dužina vremena potrebnog za lečenje može uveliko varirati od jedne osobe i situacije do druge. Nekim ljudima će možda trebati dugotrajniji tretman, dok drugi mogu otkriti da značajno napreduju za kraće vreme. Evropsko psihološko udruženje izveštava da je oko 15 do 20 sesija često dovoljno za oporavak za 50% pacijenata. Ako mislite da ste doživeli pozitivne rezultate koje ste tražili, možete odlučiti da bi pauza na terapiji imala smisla za vas.
Da li postoji rizik od prekida terapije?
Gore navedene situacije mogu biti valjani razlozi za privremeno obustavljanje terapije, ali koji su mogući nedostaci?
Prekidi u lečenju ponekad mogu dovesti do toga da klijenti izgube tlo pod nogama, možda zato što se veštine emocionalnog suočavanja koje su učili više ne pojačavaju redovnim seansama.
Takođe postoji šansa da se ono što nameravate kao kratka pauza od terapije pretvoriti u trajnu pauzu, što bi moglo imati negativne efekte ako se to dogodi pre nego što pojedinac postigne adekvatno poboljšanje ili olakšanje simptoma i razvije nove obrasce razmišljanja. Istraživanje je otkrilo da prerano okončanje lečenja „ometa efikasno pružanje usluga mentalnog zdravlja u različitim okruženjima, populacijama potrošača i modalitetima lečenja“.
Međutim, studija iz 2017. ispitala je efekte propuštanja sesija terapije i zaključila da su neplanirani nedolasci, a ne otkazivanje, negativno uticali na promenu simptoma. Samo neplanirani nedolasci doveli su do pogoršanja simptoma mentalne bolesti. Čini se da planirana odsustva nisu imala ovaj efekat. Ovo može sugerisati da ako unapred znate da ćete morati da pauzirate terapiju, možda ćete moći da planirate unapred i ublažite sve moguće negativne efekte.
Planiranje pauze od terapije
Ispod je nekoliko načina na koje možete da smanjite ili izbegnete negativne uticaje na vaše mentalno zdravlje kada prekinete terapiju:
1. Obavestite svog terapeuta što je moguće ranije
Što više obaveštenja date pre nego što stavite terapiju na čekanje, to ćete vi i vaš terapeut imati više vremena da se pripremite za promenu. Ako je moguće, možda bi bilo od pomoći da prisustvujete još najmanje jednoj sesiji pre nego što počne pauza. Ovo može pomoći da se tranzicija oseća manje naglo i da vam pomogne da se psihički pripremite.
Takođe, ako uzimate lekove koje vam je lekar propisao za mentalno zdravlje, možda bi bilo od pomoći da razgovarate o svom planu za pauziranje terapije sa svojim lekarom, koji će možda želeti da vas vidi nakon određenog vremena van terapije kako bi procenio kako ste radeći.
2. Potražite alternativne resurse
Čak i ako nećete moći da radite sa svojim trenutnim terapeutom tokom svog odsustva, možda će biti dostupni drugi izvori pomoći. Kada pauzirate terapiju iz finansijskih razloga, na primer, možda biste želeli da vidite da li možete da pronađete besplatne grupe za podršku ili jeftino savetovanje preko organizacija u koje imate poverenja. Takođe biste mogli da zamolite svog terapeuta da vam preporuči resurse kao što su knjige za samopomoć, onlajn saveti za zdravlje i drugi alati koje možete da koristite dok niste na lečenju.
3. Vežbajte dok pauzirate
Mnoge vrste terapije, kao što je kognitivna bihejvioralna terapija (CBT), uključuju „domaći zadatak“ koji vaš savetnik traži od vas da uradite između sesija. Ova vrsta redovne prakse može biti još važnija kada ne dobijate redovno savetovanje.
Moguće vežbe mogu uključivati:
- Dnevnik o svojim iskustvima, mislima i osećanjima
- Praktikovanje meditacije
- Zakažite kratke trenutke tokom dana da biste razmislili o svom raspoloženju i ponašanju
- Dobijanje fizičke vežbe
- Vežbanje zahvalnosti
4. Podesite datum povratka
Određivanje fiksnog datuma na koji planirate da nastavite sa terapijom može vam pomoći da izbegnete jednostavno trajno udaljavanje od njega. Ako je smisao vašeg slobodnog vremena da razmislite da li je vaša terapija završena, možda ćete odlučiti da se odlučite u određenom vremenskom okviru. Ili, ako niste sigurni da ćete imati vremena ili novca za terapiju, možete barem odlučiti da ponovo pogledate svoj raspored i svoje finansije za nekoliko nedelja ili meseci.
5. Planirajte teška vremena
Neki dani bez terapije će verovatno biti teži od drugih. Na primer, ako ste bili na lečenju zbog upotrebe supstanci, možda će biti trenutaka kada ste u velikom iskušenju da se ponovite. Verovatno ćete želeti unapred da razgovarate sa svojim terapeutom o tome kako da se nosite sa ovim poteškoćama i šta da radite ako osećate da vam je hitno potrebna pomoć. Možda će vam moći dati opcije da stupite u kontakt s njima ili vas barem ukažu na neke krizne resurse.
Online terapija vam može pomoći da izbegnete pauzu
U nekim slučajevima, pauza u terapiji može imati smisla, ali u drugim slučajevima, možda ćete želeti da nastavite sa terapijom, ali osećate da morate da pauzirate zbog određenih prepreka, — kao što su česta putovanja, finansijske poteškoće, nove potrebe za brigom o deci ili poteškoće u rasporedu. U ovim situacijama, onlajn terapija može biti korisna opcija za razmatranje koja vam može omogućiti da nastavite terapiju dok ih ne prevaziđete.
Uz onlajn terapiju, možete se sastati sa terapeutom od kuće ili bilo gde gde imate internet vezu, što može olakšati zakazivanje i nastavak terapije, čak i ako često putujete ili imate novu bebu kod kuće. Takođe, onlajn terapija obično je pristupačnija od savetovanja u kancelariji bez osiguranja.
Istraživanje je takođe pokazalo efikasnost onlajn terapije za probleme mentalnog zdravlja. Na primer, jedna takva studija sprovela je sveobuhvatan pregled i meta-analizu o efikasnosti psihoterapijskih intervencija zasnovanih na internetu i otkrila da su tretman licem u lice i onlajn tretman podjednako efikasan. Studija objavljena 2017. godine pokazala je da je onlajn terapija efikasna za generalizovani anksiozni poremećaj, socijalnu anksioznost, depresiju, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) i poremećaj upotrebe supstanci, između ostalih stanja. Rad sa terapeutom na mreži mogao bi biti efikasan odličan način da se izbegne praznina u lečenju.
Korisne stvari za mentalno zdravlje u tvom inboxu
Depresija je izlečiva i niste sami
Ako ste u životnoj opasnosti, nemojte koristiti ovu stranicu.
Ovi resursi vam mogu pružiti trenutnu pomoć.
Korisni linkovi
