Anksioznost ili strah?
Anksioznost ili strah? Kako prepoznati razliku?
Ažurirano Maj 19, 2024 - Mender Mind
Naučite da upravljate strahom i anksioznošću u terapiji
Svi mi doživljavamo strah i anksioznost u nekom trenutku našeg života. Ali, zbog njihove sličnosti, među njima često dolazi do zabune. Pa šta su oni tačno? I po čemu se razlikuju? Iako su i strah i anksioznost normalne ljudske reakcije koje nas pripremaju da se nosimo sa potencijalno opasnim ili štetnim situacijama, postoje neke jasne razlike između njih. U ovom članku ćemo istražiti ove ključne razlike kako biste bolje razumeli svaku od njih. Takođe ćemo ponuditi nekoliko saveta o boljem upravljanju strahom i anksioznošću.
Koja je razlika između anksioznosti i straha?
Strah i anksioznost su normalne reakcije koje služe važnoj svrsi. Ljudi često koriste termine naizmenično. Međutim, iako oba proizvode sličan odgovor bori se ili beži, oni nisu isti.
Uzrok
Strah izaziva specifična, prepoznatljiva pretnja ili opasnost u sadašnjem trenutku.
Anksioznost je često izazvana uočenim ili zamišljenim pretnjama, brigom o budućnosti ili nejasnim opasnostima.
Intenzitet
Strah je obično intenzivniji i akutniji, sa jakim fiziološkim odgovorom (npr. ubrzan rad srca, znojenje, „jama“ u stomaku, pojačano disanje, peckanje kože).
Anksioznost je često manje intenzivna, ali dugotrajnija i hronična, sa osećajem nelagodnosti ili strepnje.
Trajanje
Strah je obično kratkotrajan i nestaje kada pretnja više ne postoji.
Anksioznost može trajati duže vreme, čak i bez jasne ili neposredne pretnje.
Fokus
- Strah je fokusiran na konkretnu, opipljivu pretnju u sadašnjem trenutku.
- Anksioznost je često difuznija, fokusirajući se na neizvesne ili potencijalne buduće pretnje.
Fiziološki odgovor
- Strah pokreće reakciju „bori se, beži ili zamrzni“, pripremajući telo za trenutnu akciju.
- Anksioznost može da izazove fizičke simptome kao što su napetost mišića, umor i problemi sa varenjem tokom vremena.
Adaptivnost
- Strah je adaptivni odgovor koji nam pomaže da se zaštitimo od neposrednih opasnosti.
- Anksioznost može biti neprilagođena kada je preterana, iracionalna ili ometa svakodnevno funkcionisanje.
Kognitivni proces
- Strah podrazumeva brzu, instinktivnu procenu opasnosti i brzu reakciju.
- Anksioznost često uključuje ponavljajuće, negativne misli i brige koje je teško kontrolisati. Te negativne misli su često vezane za iskrivljenje misli i nisu nužno istinite.
Pošto se osećamo anksiozno, to čini da se misli „osećaju“ istinitim čak i kada možda nisu.
Šta je strah?
Strah je osećaj intenzivnog straha kao odgovor na stvarnu ili uočenu pretnju.
Često je praćen fizičkim simptomima kao što su ubrzanje srca, znojenje i drhtanje. Pored toga, biohemijska reakcija pokreće oslobađanje adrenalina i drugih hormona u telu, koji nas pripremaju da se borimo ili bežimo od opasnosti.
Strah se obično doživljava kao odgovor na neposrednu opasnost i ima tendenciju da se rasprši kada pretnja više ne postoji. Razlikuje se od anksioznosti jer je kratkotrajnije i obično ima poseban okidač.
U nekim slučajevima strah može biti od pomoći, na primer kada nas motiviše i priprema da izbegnemo opasne situacije. Međutim, takođe može postati problematično kada je nesrazmerno pretnji ili nas sprečava da živimo punim i obogaćenim životom.
Šta je anksioznost?
S druge strane, anksioznost je opštiji pojam koji se odnosi na osećaj nelagodnosti ili brige o budućim događajima.
Za razliku od straha, može se javiti kao odgovor na neodređene pretnje, kao što je osećaj nervoze zbog hodanja sam u mraku zbog mogućnosti da se nešto desi, a ne zbog neposredne pretnje.
Dok spoljašnji stimulansi mogu izazvati i strah i anksioznost, unutrašnje misli i brige će verovatnije izazvati anksioznost. Takođe može biti dugotrajniji i hroničniji.
I to može postati problematično i može dovesti do poremećaja anksioznosti. Kao rezultat toga, ljudi sa anksioznim poremećajem mogu se stalno osećati na ivici i imati poteškoća da se opuste.
Anksiozni poremećaji su najčešća stanja mentalnog zdravlja i postoji mnogo različitih tipova, uključujući socijalni anksiozni poremećaj, panični poremećaj, fobije i druge.
Anksiozni poremećaj obično karakteriše preterana zabrinutost i razmišljanje o potencijalnim pretnjama koje ometaju normalno funkcionisanje.
Strah protiv anksioznosti: njihovi simptomi i znaci
I strah i anksioznost mogu izazvati fizičke, mentalne, emocionalne i bihejvioralne simptome.
Evo kratkog pogleda na neke od znakova i simptoma koje dele i onih koji su zastupljeniji u svakom od njih.
Fizički znaci i simptomi koje dele uključuju:
- Bol u grudima
- Brzi otkucaji srca
- Jeza ili naleti vrućine
- Suva usta
- Bol u stomaku ili mučnina
- Hiperventilacija ili kratak dah
- Znojenje
- Drhtanje
- Glavobolja
Mentalni i emocionalni simptomi koje dele uključuju:
- Osećaj straha, opasnosti ili panike
- Poteškoće u koncentraciji
- Razdražljivost
- Nemir
- Osećaj nervoze i napetosti
Češći znaci straha uključuju:
- Reakcija leta, kao što je bežanje radi bezbednosti
- Nemogućnost kretanja ili razgovora (smrzavanje)
- Borba fizičkim ili verbalnim sredstvima
- Stisnute pesnice
- Naježena koža
Simptomi koji preovlađuju kod anksioznosti uključuju:
- Napadi panike
- Izbegavanje ljudi, mesta i situacija koje izazivaju vašu anksioznost
- Preterano razmišljanje i česte brige, čak i kada ste bezbedni
- Opsesivno i ponavljajuće ponašanje
Kako prevazići strah i anksioznost
Svako ima strah ili anksioznost s vremena na vreme. To je normalan deo života.
Međutim, ako osećate da ove reakcije postaju preterane i negativno utiču na svakodnevni život, evo nekoliko koraka koje možete preduzeti da biste ih rešili:
1. Razumite svoj strah ili anksioznost
Odvajanje vremena da razumete šta osećate može biti od pomoći u upravljanju strahom ili anksioznošću. Ovo može uključivati čitanje o anksioznosti, samorefleksiju, razgovor sa terapeutom ili vođenje dnevnika.
Pokušajte da analizirate šta su vaši okidači, koje su vaše misli i osećanja i kako vaše telo reaguje. Ovo vam može pomoći da uočite obrasce i razvijete plan za efikasnije upravljanje strahom ili anksioznošću.
Kroz razumevanje i znanje, možete početi da preuzimate kontrolu nad tim.
2. Imajte na umu da izbegavanje obično nije rešenje
Iako ljudi često pokušavaju da izbegnu stvari koje ih čine anksioznim, to dugoročno može pogoršati anksioznost.
Izbegavanje dovodi do početnog smanjenja anksioznosti, stvarajući tako ojačavajuću poruku vašem mozgu da su misli istinite čak i kada nisu.
– Tiffany Lovins, Licensed Mental Health Counselor (LMHC)
Naravno, važno je izbegavati toksične ili opasne situacije koje vam mogu stvarno naškoditi. Ali ako otkrijete da vas strah ili anksioznost sprečavaju da živite svojim najboljim životom, možda je vreme da počnete da se suočavate sa svojim strahovima.
To može značiti postepeno izlaganje onome čega se plašite ili uranjanje u situaciju. U svakom slučaju, suočavanje sa svojim strahovima, posebno uz podršku i vođstvo profesionalca, može vam pomoći da ih prevaziđete.
3. Naučite da se opustite i smirite
Tehnike opuštanja kao što su joga, meditacija, tehnike uzemljenja i duboko disanje mogu pomoći da se smiri anksioznost. Dostupne su mnoge različite tehnike opuštanja, pa pronađite one koje vam odgovaraju i držite ih se.
Opuštanje može pomoći u smanjenju fizičkih simptoma anksioznosti, kao i negativnih misli i osećanja. Takođe vam može pomoći da ostanete smireni i pribraniji kada se pojavi strah.
Naučiti da se opustite takođe je i pronalaženje zabavnih aktivnosti i adekvatan odmor. Zapamtite da je listanje društvenih medija ili čitanje dramatičnih naslova vesti veoma stimulativno i da se ne računaju kao odmor, čak i ako sedite na sofi.
4. Izazovite svoje negativne misli
Negativno razmišljanje je uobičajen simptom i ako naučite da se suprotstavite ovim beskorisnim mislima, možete pomoći da smanjite svoju anksioznost.
Jedan od načina da to uradite je da koristite dokaze da osporite svoja uverenja. Na primer, ako mislite: „Paću na ovom testu“, pogledajte dokaze. Koje su šanse da zaista ne uspete? Ako ste se dobro pripremili i imate istoriju da ste radili dobro na testovima, šanse su verovatno manje nego što mislite.
Pitajući se: „Da li je ovo osećaj ili činjenica?“ može biti još jedno korisno pitanje da promenite svoje misli i iskustvo.
Drugi način da osporite svoje misli je da preispitate pretpostavke koje iznosite. Na primer, ako mislite: „Niko me ne voli“, zašto verujete u to? Kakve dokaze imate za ovo?
U mnogim slučajevima, pretpostavke koje pravimo o tome kako nas drugi doživljavaju zasnivaju se na našoj sopstvenoj nesigurnosti i strahovima, a ne na stvarnosti.
5. Znajte kada da dobijete pomoć od terapeuta
Ako se pokaže da je vaš strah ili anksioznost previše da biste se sami nosili, možda je vreme da potražite stručnu pomoć. Terapeut vam može pomoći da razumete i upravljate svojom anksioznošću i naučite vas zdravim mehanizmima suočavanja.
Ako niste sigurni da li je onlajn terapija za vas, razmislite o tome da je isprobate na nekoliko sesija da vidite da li odgovara vašim potrebama.
6. Pridružite se grupi za podršku ili forumu
Pridruživanje grupi za podršku ili forumu takođe može biti veoma korisno. Ovde možete podeliti svoja iskustva sa drugima koji razumeju kroz šta prolazite.
Takođe možete dobiti korisne savete i savete od ljudi koji su već bili tamo. Ovo može biti odličan način da se osećate manje usamljeno i da nađete da drugi prolaze kroz istu stvar.
Reč od Mender Mind-a
Ako se borite sa strahom ili anksioznošću, terapija može biti moćno sredstvo koje će vam pomoći da se nosite sa ovim izazovima.
Terapeut može da radi sa vama da identifikuje specifične okidače koji doprinose vašem strahu ili anksioznosti i da vas nauči strategijama suočavanja sa ovim iskustvima.
Ako ste spremni da dobijete pomoć i negu, u Mender Mind-u ćemo vas upariti sa online terapeutom za vaše specifične potrebe u roku od 12 sati.
Srodne teme
Korisne stvari za mentalno zdravlje u tvom inboxu
Sve stvari su rešive, ne brinite!
Ako ste u životnoj opasnosti, nemojte koristiti ovu stranicu.
Ovi resursi vam mogu pružiti trenutnu pomoć.
Korisni linkovi
