Za mnoge studente odlazak na fakultet može biti sinonim za doživljavanje visokog nivoa stresa. Dok određeni nivo stresa može biti neizbežan tokom fakulteta (i čak može biti koristan), doživljavanje hroničnog stresa generalno nije poželjno niti zdravo. Postoje različite tehnike koje studenti mogu koristiti i resursi sa kojima se mogu povezati kako bi smanjili nivo stresa.
Učenje da efikasno upravljate stresom može pomoći studentima ne samo da prežive, već i napreduju u svom akademskom i ličnom životu. Jednostavne tehnike poput upravljanja vremenom i brige o sebi mogu smanjiti nivoe stresa. U mnogim slučajevima, studenti takođe mogu imati koristi od podrške članova porodice, prijatelja ili stručnjaka za mentalno zdravlje.
Upravljanje stresom tokom škole?
Zašto učenici mogu doživeti stres
Svaki učenik može doživeti stres na različite načine, pri čemu su neki dani ili meseci stresniji od drugih, kao što je završna nedelja. Srednjoškolci i studenti mogu doživeti stres zbog različitih faktora, kao što su akademski pritisak i porodična očekivanja.
Akademski pritisak
Studenti se često suočavaju sa visokim očekivanjima da dobro polažu ispite, urade domaće zadatke i zadrže dobre ocene. Akademski pritisak često može dovesti do anksioznosti, posebno tokom ispitnih perioda. Studenti pod stresom mogu doživeti napetost mišića i promene u snu zbog stalne brige oko svog akademskog učinka. Studenti fakulteta takođe mogu imati dodatni pritisak održavanja stipendija ili ispunjavanja uslova za diplomiranje, što potencijalno dodatno pogoršava nivoe stresa.
Vannastavne obaveze
Učenici mogu biti uključeni u vannastavne aktivnosti, kao što su sport, muzika, klubovi i volonterski rad. Iako ove aktivnosti mogu biti prijatne i korisne, one takođe mogu doprineti prepunom rasporedu, često ostavljajući malo vremena za opuštanje i odmor.
Usklađivanje školskog rada sa ovim obavezama može biti izazovno i može dovesti do fizičke i mentalne iscrpljenosti nakon napornog dana. Pored toga, pritisak da se dobro obavlja u vannastavnim aktivnostima može doprineti stresu jer učenici nastoje da ispune očekivanja trenera, saigrača i vršnjaka.
Finansijski problemi
Finansijske brige mogu biti još jedan uobičajeni izvor stresa. Finansijsko opterećenje škole može biti posebno izazovno za studente, koji će možda morati da usklade poslove sa skraćenim radnim vremenom sa svojim studiranjem. Finansijski stres može odvratiti studente od njihovih akademskih obaveza. U nekim slučajevima, učenici mogu čak razmišljati o napuštanju škole.
Sukobi u odnosima
Odnosi sa prijateljima, porodicom ili romantičnim partnerima mogu postati zategnuti, jer učenici mogu biti previše zauzeti projektima vezanim za školu da bi provodili vreme sa svojim voljenima. Neslaganja, nesporazumi i raskidi mogu uticati na mentalno zdravlje i akademski učinak. Ovi sukobi mogu dovesti do osećaja usamljenosti, tuge ili besa. Konflikti u odnosima takođe mogu odvratiti učenike od učenja i otežati fokusiranje na školski zadatak.
Porodična očekivanja
Roditelji i članovi porodice često polažu velike nade u akademski uspeh učenika i buduću karijeru. Pritisak da se ispune porodična očekivanja može biti stresan i može dovesti do osećaja krivice ako učenik veruje da ne ispunjava očekivanja svoje porodice. To može dovesti do zategnutih porodičnih odnosa i povećanog nivoa stresa.
Zdravstveni problemi
Stanja poput hroničnih bolesti mogu predstavljati prepreke za ispunjavanje akademskih i vannastavnih zahteva. Česte posete lekaru, upravljanje lekovima i fizički simptomi zdravstvenih stanja mogu poremetiti svakodnevnu rutinu učenika. Izazovi mentalnog zdravlja, poput anksioznosti i depresije, takođe mogu uticati na koncentraciju i motivaciju.
Pritisak vršnjaka ili maltretiranje
Želja da se uklopi sa vršnjacima ili izbegne uznemiravanje može dovesti do povišenog odgovora na stres i izolacije. Učenici mogu biti pod pritiskom da se uključe u neprijatne aktivnosti ili promene svoje ponašanje kako bi se uklopili. Maltretiranje, bilo fizičko ili emocionalno, može imati ozbiljne posledice na mentalno zdravlje učenika, kao što je osećaj bezvrednosti, depresije, pa čak i fizičkih simptoma kao što su glavobolja ili bolove u stomaku.
Uticaji hroničnog stresa
Povremeni stres može biti zdrav, jer može da podstakne rešavanje problema i potencijalno pojača vaš imuni odgovor. Međutim, život u stalnom stresu može ozbiljno uticati na vaše fizičko i mentalno zdravlje.
Hronični stres može dovesti do niza komplikacija, uključujući glavobolje, umor, gastrointestinalne probleme, poteškoće sa koncentracijom, probleme sa pamćenjem i povećan rizik od razvoja određenih mentalnih zdravstvenih stanja.
Poremećaji mentalnog zdravlja u vezi sa stresom učenika: anksioznost i depresija
Anksioznost i depresija su naročito česte kod studenata. Saznajte više o svakom od ovih stanja mentalnog zdravlja u nastavku.
Odnos između nivoa anksioznosti i stresa
Akutne stresne situacije, poput predavanja ili raskida sa romantičnim partnerom, mogu dovesti do simptoma anksioznosti. Dok anksioznost može biti normalna i očekivana emocija u nekim situacijama, kada postane skoro konstantan osećaj brige i straha, može predstavljati poremećaj mentalnog zdravlja. Veza između anksioznih poremećaja i stresa može dovesti do začaranog kruga u kojem stres dovodi do simptoma anksioznosti, a ovi simptomi anksioznosti povećavaju nivo stresa kod osobe.
Depresija kod studenata
Verovanje da ne ispunjavate očekivanja drugih ljudi ili ne uspete na način na koji ste planirali na fakultetu, zajedno sa doživljavanjem izolacije od prijatelja i porodice, može doprineti razvoju simptoma depresije.
Depresija može dovesti do trajnog lošeg raspoloženja, promena u obrascima ishrane i spavanja, osećaja beznađa, gubitka interesovanja za aktivnosti u kojima ste prethodno uživali i poteškoća sa celokupnom funkcijom.
Depresija i anksioznost se takođe mogu pojaviti zajedno, pri čemu je nelečena anksioznost često faktor rizika za razvoj depresije.
Prednosti online terapije
Verovanje da ne ispunjavate očekivanja drugih ljudi ili ne uspete na način na koji ste planirali na fakultetu, zajedno sa doživljavanjem izolacije od prijatelja i porodice, može doprineti razvoju simptoma depresije.
Depresija može dovesti do trajnog lošeg raspoloženja, promena u obrascima ishrane i spavanja, osećaja beznađa, gubitka interesovanja za aktivnosti u kojima ste prethodno uživali i poteškoća sa celokupnom funkcijom.
Depresija i anksioznost se takođe mogu pojaviti zajedno, pri čemu je nelečena anksioznost često faktor rizika za razvoj depresije.
Vežbajte redovno
Redovna fizička aktivnost može smanjiti nivo stresa i poboljšati raspoloženje. Trčanje, plivanje ili čak hodanje mogu povećati endorfine, prirodne lekove za ublažavanje stresa u telu. Učenici će možda želeti da imaju za cilj najmanje 30 minuta umerene vežbe većinu dana u nedelji. Ne mora biti intenzivno; čak i brza šetnja može biti korisna.
Vežbajte svesnost ili meditaciju
Svesnost i meditacija obično uključuju fokusiranje na sadašnji trenutak i otpuštanje bilo kakve napetosti ili stresa koje telo doživljava. Svesnost se može praktikovati kroz aktivnosti kao što su vežbe dubokog disanja, progresivna relaksacija mišića ili jednostavno odvajanje vremena za posmatranje okoline.
Meditacija se može raditi samo pet minuta dnevno. Mnoge aplikacije i online resursi mogu da vode korisnike kroz proces. Redovno praktikovanje pažnje i meditacije može smanjiti nivo stresa i poboljšati opšte mentalno zdravlje.
Spavaj dovoljno
Dovoljno spavanje može biti ključni deo upravljanja stresom. Nedostatak sna može povećati nivo stresa i smanjiti sposobnost fokusiranja ili kritičkog razmišljanja. Učenicima se preporučuje da spavaju između sedam i devet sati svake noći. Dobre prakse higijene spavanja, kao što je pridržavanje redovnog rasporeda spavanja, izbegavanje kofeina pre spavanja i negovanje mirnog okruženja, mogu poboljšati kvalitet sna.
Budite organizovani pomoću planera ili kalendara
Korišćenje planera ili kalendara za praćenje zadataka, ispita i drugih obaveza može pomoći studentima da efikasnije upravljaju svojim vremenom. Ovo može smanjiti potrebu za učenjem u poslednjem trenutku i sprečiti stres zbog zaboravljanja važnih rokova.
Označavanje bojama različitih predmeta ili zadataka i razbijanje većih projekata na manje korake koje se lakše upravljaju takođe mogu biti od pomoći. Organizovanje može omogućiti učenicima da mudro planiraju svoje vreme i oslobode se svakog stresa povezanog sa velikim opterećenjem
Pravite pauze tokom studija
Pravljenje redovnih pauza tokom studija može biti važno za sprečavanje sagorevanja. Kratki odmori mogu osvežiti um i poboljšati produktivnost. Tehnike poput Pomodoro tehnike, gde učenici rade 25 minuta, a zatim prave pauzu od pet minuta, mogu biti efikasne. Pauze mogu uključivati aktivnosti kao što su istezanje, jedenje hranljive užine, kratka šetnja ili jednostavno opuštanje.
Povežite se sa prijateljima i porodicom
Razgovor sa nekim o bilo kakvim problemima ili jednostavno provođenje vremena sa voljenim osobama može poboljšati raspoloženje i smanjiti anksioznost vezanu za školu. Pridruživanje grupnim aktivnostima, klubovima ili timovima takođe može pružiti osećaj pripadnosti i pomoći učenicima da izgrade sistem podrške koji može ublažiti stres.
Postavite realne ciljeve i očekivanja
Nerealni ciljevi mogu dovesti do pritiska i razočaranja. Umesto toga, učenici će možda želeti da postave ostvarive, kratkoročne ciljeve koji doprinose dugoročnim ciljevima, razbijajući zadatke na manje korake i slaveći mala dostignuća kako bi poboljšali samopouzdanje i motivaciju. Ovaj pristup može pomoći učenicima da upravljaju stresom tako što će im pružiti jasan, dostižan put do uspeha.
Provedite vreme na otvorenom
Provođenje vremena na otvorenom može imati smirujući efekat. Aktivnosti poput planinarenja, bavljenja sportom ili čak samo šetnje parkom mogu smanjiti stres i poboljšati raspoloženje. Vreme na otvorenom, posebno u zelenim površinama, može pomoći učenicima da razbistre svoje umove i smanje reakcije na stres.
Bavite se hobijima ili kreativnim aktivnostima
Bavljenje hobijima može biti prijatan način da se oslobodite stresa. Aktivnosti poput slikanja, sviranja instrumenta ili zanata mogu pružiti mentalni odmor od akademskog pritiska. Ove aktivnosti uglavnom omogućavaju učenicima da se izraze i fokusiraju na nešto zabavno.
Potražite stručnu pomoć ako je potrebno
Ponekad je za upravljanje hroničnim stresom potrebna stručna pomoć. Za učenike može biti važno da prepoznaju kada im je potrebna dodatna podrška. Škole često besplatno pružaju resurse za savetovanje i mentalno zdravlje kako bi pomogli u upravljanju stresom i drugim problemima mentalnog zdravlja. Na primer, mnoge škole nude resurse kao što su savetovališta i telefonske linije za mentalno zdravlje.
Izgradnja otpornosti
Viši nivoi otpornosti često su povezani sa povećanom sposobnošću snalaženja u stresnim situacijama, a da one ne ostavljaju trajan uticaj na nečije mentalno zdravlje.
Otpornost se može izgraditi usvajanjem onoga što je uobičajeno poznato kao „način rasta“, u kojem se izazovi ne vide kao prepreke, već kao prilike za lični razvoj. Otpornost takođe može proizaći iz osećaja svrhe, samoefikasnosti i visokog samopoštovanja, što se može povećati angažovanjem u brizi o sebi i provođenjem vremena sa svojim sistemom socijalne podrške.
Upravljanje stresom tokom škole?
Resursi za mentalno zdravlje za podršku studentima koji doživljavaju stres
Ako nivoi vašeg stresa negativno utiču na vaše mentalno zdravlje i želite dodatnu podršku, studentima su dostupni brojni resursi za mentalno zdravlje.
Centri za savetovanje u kampusu: Mnogi fakulteti i univerziteti imaju savetovališta za fakultet. Usluge savetovanja u ovim centrima su obično besplatne ili jeftine za studente, a stručnjaci koji tamo rade mogu biti posebno obučeni za rešavanje problema mentalnog zdravlja koji su uobičajeni među studentima.
Online terapija: Akreditovane usluge online terapije kao što je Mender Mind mogu da obezbede pristup jeftinijoj virtuelnoj terapiji. Platforme za online terapiju mogu biti posebno korisne ako savetodavni centar vašeg kampusa ima dugo vremena čekanja.
Prednosti online terapije za studente
Jedan od češćih stresora na fakultetu može biti prepun raspored sa malo prostora za dodatne obaveze. Ako tražite negu mentalnog zdravlja u svom univerzitetskom savetovalištu, možda ćete biti ograničeni na dolazak na sastanke tokom njegovog radnog vremena, što vam možda neće odgovarati. Uz online terapiju, možete zakazati sastanke u svoje vreme, uključujući večeri i vikende, što bi moglo biti zgodnije.
Istraživači su otkrili da online terapija i lična terapija imaju sličan uticaj na simptome mentalnog zdravlja, uključujući i one povezane sa stresom. Jedna studija iz 2020. ispitala je grupu učesnika sa simptomima depresije i anksioznosti – dva uobičajena problema sa mentalnim zdravljem među studentima pod stresom – i otkrila da je angažovanje u online terapiji obično rezultiralo istim nivoom smanjenja simptoma kao i prisustvo ličnoj terapiji.
Zaključak
Zauzeti rasporedi, izazovi u vezi i visoka očekivanja povezana sa životom na fakultetu mogu dovesti do povišenog nivoa stresa. Studentima može biti od pomoći da se brinu o svom fizičkom zdravlju, redovno se bave aktivnostima za oslobađanje od stresa i koriste veštine efektivnog upravljanja vremenom. Hronični stres može doprineti razvoju anksioznosti i depresije, a studenti na čije mentalno zdravlje negativno utiču visoki nivoi stresa mogu imati koristi od rada sa licenciranim terapeutom u kampusu ili na mreži.
