Saveti Terapija

Pauziranje terapije

Da li je u redu pauzirati terapiju? Razumevanje rizika i koristi

Ažurirano April 19, 2024 - Mender Mind

Mentalno zdravlje je kritično za opšte blagostanje, a terapija može efikasno da reši širok spektar problema sa mentalnim zdravljem. Iako je terapija obično povezana sa lečenjem mentalnih bolesti, ona takođe može biti korisna za pojedince koji traže opšti savet, rešenja za određeni problem ili alate za lično poboljšanje u nekom aspektu svog života.

Pitate se kako bi terapija mogla biti korisna u vašem životu?

Šta je terapija?

Terapija je oblik zaštite mentalnog zdravlja koji ima za cilj da pomogne pojedincima da upravljaju emocionalnim, bihevioralnim ili psihološkim zdravljem. Obično uključuje rad sa obučenim stručnjakom za mentalno zdravlje u udobnom okruženju kako bi se istražile i pozabavile borbama koje utiču na nečiju dobrobit. Terapeuti mogu koristiti brojne terapeutske pristupe; neke tehnike mogu biti efikasnije od drugih, u zavisnosti od potreba i ciljeva pojedinca.

Terapija može proizvesti dugoročna poboljšanja zdravlja i može biti korisna za brojne pojedince, čak i one bez mentalnih bolesti. Neke od mogućih prednosti lečenja uključuju:

  • Poboljšano emocionalno blagostanje: Terapija može pomoći pojedincima da razviju veći osećaj samosvesti, poboljšaju svoju emocionalnu kontrolu i povećaju svoju sposobnost da upravljaju stresom i anksioznošću.
  • Povećana samosvest i samorazumevanje: Obučeni terapeut može pružiti pojedincima siguran prostor za istraživanje svojih misli, osećanja i ponašanja. Pojedinci često mogu naučiti više o sebi i svojim jedinstvenim obrascima razmišljanja tokom terapije.
  • Poboljšani odnosi sa drugima: Terapija može biti od koristi pojedincima koji žele da poboljšaju svoje komunikacijske veštine, razviju značajnije veze sa drugima i nauče kako da zdravije upravljaju konfliktom.
  • Poboljšane veštine suočavanja sa životnim stresorima: Terapija može naučiti pojedince kako da identifikuju i upravljaju svojim stresorima, razviju zdrave mehanizme za suočavanje sa stresom i izgrade otpornost u suočavanju sa izazovima.
  • Povećani lični rast i razvoj: terapija može pomoći pojedincima da razjasne svoje vrednosti, postave ciljeve i razviju veći osećaj svrhe u svom životu.

Na raspolaganju je mnogo različitih vrsta terapije razgovorima, od kojih svaka ima svoje jedinstvene prednosti. U zavisnosti od vaših potreba i ciljeva, možete potražiti terapeuta specijalizovanog za određenu vrstu terapije. Neke uobičajene vrste terapije uključuju:

  • Terapija usredsređena na klijenta: Terapija usmerena na klijenta, ili terapija usmerena na osobu, usredsređuje se na subjektivno iskustvo klijenta i može biti korisna za one koji ne boluju od mentalne bolesti. U ovoj vrsti okruženja, terapeut pruža okruženje podrške i empatije za istraživanje misli i osećanja bez interpretacije od strane terapeuta. Cilj terapije usmerene na klijenta je često da pomogne klijentima da razviju veću samosvest, poboljšaju samopoštovanje i promovišu lični rast i razvoj.
  • Kognitivna bihejvioralna terapija (CBT): Kognitivna bihejvioralna terapija, ili CBT, fokusira se na odnos između misli, osećanja i ponašanja osobe. Zasnovan je na ideji da negativni ili beskorisni obrasci razmišljanja i ponašanja mogu doprineti emocionalnom stresu i borbama za mentalno zdravlje. CBT može naučiti klijente praktičnim veštinama i strategijama koje će im pomoći da upravljaju svojim mislima i ponašanjem na konstruktivniji način. To je obično ciljno orijentisan pristup i vremenski ograničen pristup koji može biti od koristi za one koji se kreću kroz teške životne događaje.
  • Dijalektička bihejvioralna terapija (DBT): Dijalektička bihejvioralna terapija je vrsta terapije koja je prvobitno razvijena za lečenje onih sa graničnim poremećajem ličnosti; od tada je prilagođen za lečenje niza izazova mentalnog zdravlja. Kombinuje elemente CBT-a sa pažnjom i tehnikama zasnovanim na prihvatanju i obično ima za cilj da pomogne pojedincima da kontrolišu svoje emocije, poboljšaju međuljudske odnose i razviju veštine za suočavanje sa stresom.
  • Psihoanalitička terapija: Psihoanalitička terapija se zasniva na teorijama i tehnikama koje je razvio Sigmund Frojd. Obično se fokusira na istraživanje klijentovih nesvesnih misli, osećanja i iskustava, sa ciljem da im pomogne da steknu uvid u svoje unutrašnje konflikte i razviju bolje razumevanje sebe.
  • Bračna i porodična terapija (MFT): Bračna i porodična terapija, koja spada pod okrilje psihologije para i porodice, je vrsta terapije koja se fokusira na poboljšanje kvaliteta odnosa u porodici, parovima i intimnim partnerstvima. MFT terapeuti često rade sa parovima ili porodicama kako bi identifikovali i rešili probleme kao što su problemi u komunikaciji, problemi sa intimnošću i drugi povezani stresori koji mogu uticati na vezu.
  • Ako ipak napravite pauzu iz ovog razloga, možda bi bilo vredno razmisliti šta možete učiniti da održite svoje mentalno zdravlje tokom ovog vremena. Čak i veoma pozitivne životne promene mogu biti glavni izvori emocionalnog stresa i opterećivati odnose, a terapija može biti alat za samopomoć koji može biti od pomoći kada se krećete kroz takve promene.

Uobičajene zablude o terapiji i mentalnim bolestima

Uprkos povećanom prihvatanju terapije, još uvek postoje mnoge zablude koje okružuju praksu. Ovo, pored stigme o mentalnim bolestima, može produžiti negativne stereotipe i sprečiti pojedince da potraže pomoć koja im je potrebna. U mnogim slučajevima, terapija može biti dragocena bez obzira na prisustvo mentalne bolesti, a postoji mnogo razloga zbog kojih neko može odlučiti da traži podršku od stručnjaka za mentalno zdravlje. Neke uobičajene zablude koje mogu sprečiti nekoga da traži lečenje uključuju:

1. Terapija je samo za osobe sa mentalnim bolestima

Terapija može biti vredan resurs za one koji žive sa mentalnom bolešću; međutim, terapija može biti od pomoći i za one koji nemaju mentalnu bolest. Terapeuti su obučeni da se bave širokim spektrom izazova vezanih za emocionalno blagostanje i održavanje mentalnog zdravlja. Oni mogu ponuditi pomoć u vezi sa ličnim razvojem, zdravljem odnosa i razvojem karijere. Mnogi smatraju da je terapija koristan dodatak njihovom redovnom režimu nege o sebi.

2. Terapija je znak slabosti

Terapija nije znak slabosti. U stvari, često je potrebna hrabrost da se potraži pomoć ili postane ranjiv kod terapeuta. Baš kao što poseta lekaru može biti neophodna za održavanje fizičkog zdravlja, poseta terapeutu može pomoći u održavanju mentalnog zdravlja.

3. Terapija je za ljude koji ne mogu sami da se izbore sa problemima

Dok introspekcija i briga o sebi mogu biti vitalni aspekti mentalnog zdravlja, neke situacije mogu zahtevati podršku drugih. Razgovor sa bliskim prijateljem ili članom porodice može biti od pomoći; međutim, razgovor sa obučenim terapeutom takođe može biti od koristi.

Terapeuti su obučeni profesionalci koji mogu ponuditi smernice bez prosuđivanja. Profesionalna priroda odnosa pacijent-savetnik može pomoći klijentima da se osećaju prijatno kada se otvaraju o izazovima koje je možda teško otvoriti sa voljenim osobama. Pored toga, terapeuti mogu pružiti intervencije zasnovane na dokazima i alate posebno prilagođene potrebama pojedinca, pomažući im da prevaziđu izazove mentalnog zdravlja i postignu trajni lični rast.

4. Terapeuti samo slušaju probleme ljudi

Prikazi terapije u pop kulturi često uključuju osobu koja leži na kauču dok terapeut sluša, piše i klima glavom. Svakako, terapeuti mogu poslužiti kao siguran prostor za diskusiju o svojim mislima i osećanjima; međutim, oni često nude smernice, postavljaju pitanja i podučavaju specifične veštine i strategije kako bi pomogli svojim klijentima da postignu svoje ciljeve.

5. Terapija je preskupa

Jedan rasprostranjeni mit o terapiji je da je to preskupo za prosečnu osobu da bi priuštila. Međutim, kao odgovor na rastuću potražnju za brigom o mentalnom zdravlju poslednjih godina, platforme za onlajn terapiju učinile su terapiju dostupnijom. Zbog ovog i drugih faktora, postale su dostupne pristupačnije opcije terapije.

Takođe bi moglo biti korisno posmatrati terapiju kao investiciju, a ne kao trošak. Loše mentalno zdravlje može uticati na nečiju sposobnost da radi, održava veze i uživa u životu, što može dovesti do većih troškova na duži rok.

Uobičajeni razlozi za traženje terapije

4. Podesite datum povratka

Postoji nekoliko razloga zašto ljudi mogu tražiti terapiju. Neki biraju da prisustvuju terapiji na kratak period dok se snalaze u teškim okolnostima, dok drugi mogu koristiti terapiju kao način da održe svoje mentalno zdravlje tokom vremena. Drugi uobičajeni razlozi za pohađanje terapije uključuju:

  • Životne tranzicije: Terapija može biti od pomoći za suočavanje sa životnim tranzicijama kao što su roditeljstvo, promene u karijeri i zdravstveni problemi. Terapeut može ponuditi strategije za efikasnije kretanje kroz životne preokrete i upravljanje stresom i anksioznošću često povezanim sa značajnim životnim promenama.
  • Izazovi u vezi: Mnogi ljudi biraju da prisustvuju terapiji kako bi se nosili sa izazovima u vezi kao što su razvod, raskidi i izazovna porodična dinamika. Kroz individualnu terapiju ili terapiju parova, terapeut može ponuditi podršku i smernice za upravljanje napetim odnosima.
  • Tuga i gubitak: Gubitak voljene osobe može biti teško i ogromno iskustvo. Terapeut može ponuditi smernice, perspektivu i udobnost tokom procesa tugovanja. Terapija takođe može pomoći pojedincima da prevaziđu složena osećanja krivice, besa i tuge. Pored toga, tretman može pomoći ožalošćenim pojedincima da razviju zdrave strategije suočavanja kako bi upravljali svojom tugom i izlečili.
    Hronična bolest ili upravljanje bolom: Hronična bolest ili hronični bol mogu biti stresni i uticati na nivo samopouzdanja i osećaja pojedinca. Terapeut može ponuditi strategije suočavanja i intervencije u ponašanju za poboljšanje nečije sposobnosti da funkcioniše kada doživi hronični bol ili bolest.
  • Lični rast i razvoj: Mnogi pojedinci biraju da prisustvuju terapiji kako bi istražili svoje lične vrednosti i uverenja, razvili veći osećaj svrhe ili radili kroz lične borbe koje im mogu izazvati nevolje. Kroz terapiju, pojedinci mogu da steknu jasnoću, pravac i veći osećaj smisla i ispunjenosti.
  • Stres i sagorevanje: Bilo zbog posla, škole ili porodice, stres može biti izvor mentalnog i emocionalnog opterećenja. Terapeut može ponuditi veštine suočavanja i podršku za snalaženje u stresnim vremenima. Terapija takođe može pomoći pojedincima da razviju jasnije razumevanje svojih stresora, nauče da postavljaju zdrave granice i identifikuju načine da daju prioritet samoposluživanju i održavaju pozitivno mentalno zdravlje tokom stresa i sagorevanja.
  • Trauma ili zlostavljanje: Terapija može biti korisna za one koji su doživeli traumu ili zlostavljanje. Terapeut može da obezbedi bezbedno i podržavajuće okruženje za obradu sopstvenih iskustava, učenje veština suočavanja i prevazilaženje negativnog uticaja koji su trauma ili zlostavljanje mogli imati na nečiji život.
  • Održavanje mentalnog zdravlja: ​​Mnogi smatraju da je od pomoći prisustvovanje terapiji za održavanje svog mentalnog zdravlja i blagostanja. Terapeut može ponuditi strategije za poboljšanje navika, produktivnosti i tehnika nege o sebi. Čak i kada ne patite od mentalne bolesti, terapija može biti od pomoći za navigaciju kroz stresne ili uznemirujuće situacije koje mogu biti deo nečijeg života.
  • Upotreba supstanci ili zavisnost: Oni koji žive sa poremećajima upotrebe supstanci često imaju koristi od psihoterapije. Terapeut može pružiti podršku i smjernice za pojedince da istraže osnovne uzroke njihove upotrebe supstanci, nauče strategije suočavanja za upravljanje okidačima i žudnjama i razviju plan za prevenciju recidiva.
  • Poremećaji u ishrani: Terapija može biti dragocena za one koji imaju poremećaje u ishrani. Terapeut može pomoći pojedincu da se pozabavi osnovnim psihološkim i emocionalnim faktorima koji mogu doprineti njihovim poremećenim obrascima ishrane. Pored toga, stručnjak za mentalno zdravlje može pomoći pojedincima da razviju zdrave strategije suočavanja da upravljaju mislima i ponašanjima koja okružuju hranu i sliku tela.
  • Poremećaji raspoloženja: Poremećaji raspoloženja kao što su depresija i bipolarni poremećaj često se mogu efikasno upravljati i lečiti terapijom. Obučeni terapeut može pomoći pojedincima da identifikuju pokretače i obrasce raspoloženja, razviju veštine suočavanja sa simptomima i istraže sve unutrašnje ili spoljašnje faktore koji mogu uticati na njihovo mentalno zdravlje. Kroz terapiju, pojedinci mogu naučiti da poboljšaju svoje raspoloženje, izgrade otpornost i poboljšaju svoj opšti kvalitet života.

Kako pronaći terapeuta

Ako mislite da bi vam terapija mogla imati koristi, možete pronaći terapeuta tako što ćete na mreži tražiti terapeute ili savetnike u vašoj blizini. Lična terapija zahteva sastanke u kancelariji terapeuta. U nekim slučajevima, sesije terapije na mreži, kao što su one koje nudi Mender Mind, mogu biti poželjnije. Online terapija nudi način da prisustvujete terapiji sa bilo kog mesta gde imate internet vezu, uključujući udobnost vašeg doma. Lečenje na daljinu može biti od koristi onima sa zauzetim rasporedom, karijerama koje zahtevaju česta putovanja ili onima kojima je izazov da prisustvuju ličnim sastancima. Pored toga, onlajn terapija može biti pristupačnija od sesija licem u lice.

Efikasnost terapije

Terapija može biti korisna za one koji imaju probleme ili probleme sa mentalnim zdravljem. Istraživanja su pokazala da je onlajn terapija podjednako efikasna kao i terapija licem u lice za specifične probleme mentalnog zdravlja. Pored toga, pregled 17 različitih studija otkrio je da je onlajn kognitivna bihejvioralna terapija (CBT) bila efikasnija od terapije licem u lice u lečenju simptoma depresije kod odraslih.

Uz onlajn terapiju, možete se sastati sa terapeutom od kuće ili bilo gde gde imate internet vezu, što može olakšati zakazivanje i nastavak terapije, čak i ako često putujete ili imate novu bebu kod kuće. Takođe, onlajn terapija obično je pristupačnija od savetovanja u kancelariji bez osiguranja.

Istraživanje je takođe pokazalo efikasnost onlajn terapije za probleme mentalnog zdravlja. Na primer, jedna takva studija sprovela je sveobuhvatan pregled i meta-analizu o efikasnosti psihoterapijskih intervencija zasnovanih na internetu i otkrila da su tretman licem u lice i onlajn tretman podjednako efikasan. Studija objavljena 2017. godine pokazala je da je onlajn terapija efikasna za generalizovani anksiozni poremećaj, socijalnu anksioznost, depresiju, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) i poremećaj upotrebe supstanci, između ostalih stanja. Rad sa terapeutom na mreži mogao bi biti efikasan odličan način da se izbegne praznina u lečenju.

Zaključak

Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi se neko mogao odlučiti za terapiju. Bilo da se radi o problemu mentalnog zdravlja ili opštoj životnoj brizi, terapija može biti dragocena i proizvesti brojne pozitivne rezultate u životu osobe. Ako doživljavate težak period u životu ili želite da budete proaktivni u održavanju svog mentalnog i emocionalnog blagostanja, licencirani terapeut vam može pomoći. Online terapija nudi zgodan i pristupačan način da steknete samosvest i naučite vredne komunikacijske veštine koje mogu koristiti vašem ličnom razvoju i pomoći vam da postignete svoje ciljeve. Radeći zajedno sa terapeutom, možete identifikovati oblasti u kojima biste želeli da rastete i steknete uvid i alate za postizanje rezultata koje želite.

Dobijte podršku koja vam je potrebna od jednog od naših terapeuta

Korisne stvari za mentalno zdravlje u tvom inboxu

Uspešno ste se prijavili! Ups! Nešto nije kako treba, molimo Vas da pokušate ponovo.

Depresija je izlečiva i niste sami

Newsletter


©Copyright 2022. Powered by WPDeveloper