Zovem se Olja želim da podelim svoju priču o tome kako sam uspela da pobedim depresiju koristeći psihoterapiju i podršku ljudi oko sebe. Moje putovanje nije bilo lako, ali mi je donelo snagu i osećaj mira kakav nikada pre nisam osetila.

Sve je počelo pre nekoliko godina, kada sam se suočila sa gubitkom posla i završetkom dugogodišnje veze. Osećala sam se izgubljeno i bezvredno. Dani su mi prolazili u mraku, bez volje za bilo čim. Počela sam da se povlačim od prijatelja i porodice, a jednostavne svakodnevne aktivnosti postajale su mi preteške. Osećaj beznađa bio je stalan pratilac.

Jednog dana, nakon što sam nekoliko dana provela u krevetu, shvatila sam da ne mogu sama da se izvučem iz tog stanja. Obratila sam se za pomoć psihoterapeutu, specijalizovanom za kognitivno-bihevioralnu terapiju (KBT). Kroz prve sesije, terapeut mi je pomogao da prepoznam negativne obrasce razmišljanja koji su pogoršavali moju depresiju.

Kroz terapiju, naučila sam tehnike koje su mi pomogle da preusmerim svoje misli. Počela sam da vodim dnevnik u kojem sam zapisivala pozitivne trenutke svakog dana, ma koliko sitni bili. Ova jednostavna vežba pomogla mi je da se fokusiram na dobre stvari u svom životu i polako promenim način na koji gledam svet oko sebe.

Jedna od ključnih tehnika bila je identifikacija i promena automatskih negativnih misli. Na primer, kad god bih pomislila „Nisam dovoljno dobra“, učila sam da se zapitam: „Šta dokazuje ovu misao? Koji su dokazi protiv nje?“ Na taj način, postepeno sam počela da izazivam negativne misli i zamenjujem ih realističnijim i pozitivnijim.

Terapeut mi je takođe preporučio da uvedem fizičku aktivnost u svoju svakodnevicu. Počela sam sa laganim šetnjama po parku, koje su postepeno postajale duže i intenzivnije. Vežbanje mi je pomoglo da se osećam energičnije i poboljšalo mi je raspoloženje.

Najveći izazov bio je ponovni susret sa društvenim situacijama. Počela sam polako, prvo sa malim okupljanjima sa najbližim prijateljima. Postepeno sam se osećala sve sigurnije i počela da uživam u društvu drugih ljudi. Moji prijatelji su mi bili velika podrška, pružajući mi razumevanje i ljubav koja mi je bila neophodna.

Jednog dana, odlučila sam da se prijavim za volontiranje u lokalnom skloništu za životinje. Taj korak bio je prekretnica za mene. Briga o životinjama i rad sa drugim volonterima dao mi je osećaj svrhe i povezanosti. Svaki put kad bih pomogla nekoj životinji, osećala sam se korisno i ispunjeno.