Zovem se Nebojša i želim da podelim svoju priču o tome kako sam naučio da upravljam graničnim poremećajem ličnosti (BPD) i postigao značajan napredak u svom životu koristeći isključivo psihoterapiju i promene u načinu života.

Granični poremećaj ličnosti me pratio još od tinejdžerskih dana. Imao sam intenzivne emocionalne reakcije, nestabilne odnose i stalni osećaj praznine. Moje raspoloženje bi se menjalo iz minuta u minut, često bez jasnog razloga. Odnosi sa prijateljima i porodicom bili su turbulentni, a moje reakcije na stresne situacije bile su ekstremne.

Jedan od najtežih trenutaka bio je kada sam zbog svađe sa bliskim prijateljem doživeo ozbiljan emocionalni slom. Svađa je počela zbog nečega trivijalnog – nisam se pojavio na zakazanom sastanku, što je prijatelja iznerviralo. Umesto da mirno objasnim razlog svog kašnjenja, preplavio me je osećaj krivice i straha da ću biti napušten. Odgovorio sam burno, uzvikivao sam optužbe i prebacivao krivicu na prijatelja, što je situaciju samo pogoršalo.

Posle svađe, osećao sam se potpuno iscrpljeno i prazno. Bio sam svestan da moja reakcija nije bila proporcionalna situaciji, ali nisam znao kako da kontrolišem svoje emocije. Tada sam odlučio da potražim pomoć i zakazao sam sastanak sa terapeutom specijalizovanim za BPD.

Tokom prvih sesija, terapeut mi je pomogao da razumem kako BPD funkcioniše. Kroz dijalektičko-bihevioralnu terapiju (DBT), naučio sam tehnike koje su mi pomogle da se nosim sa simptomima BPD-a. Prvi korak bio je da razvijem svest o svojim obrascima ponašanja i prepoznam okidače koji su me odvlačili od zadataka.

DBT mi je pomogla da naučim kako da prepoznajem i kontrolišem svoje emocije. Terapeut mi je pokazao tehnike koje su mi omogućile da se nosim sa intenzivnim osećanjima bez impulzivnog ponašanja. Kroz vežbe svesnosti, naučio sam da ostanem prisutan u trenutku i da se nosim sa stresom na zdrav način.

Takođe, radio sam na izgradnji boljih veština komunikacije i rešavanja konflikata. Naučio sam da postavljam granice i da izrazim svoje potrebe bez straha od odbijanja ili napuštanja. Terapija me je naučila kako da prepoznam obrasce destruktivnog ponašanja i da ih zamenim zdravijim alternativama.

Pored terapije, uveo sam promene u svom načinu života. Počeo sam da se bavim jogom i meditacijom, što mi je pomoglo da smirim um i telo. Redovno vežbanje i zdrava ishrana postali su deo moje svakodnevice, što je pozitivno uticalo na moje raspoloženje i energiju.

Najveći izazov bio je primena naučenih veština u stvarnim situacijama. Kada bih se našao u situaciji koja bi obično izazvala intenzivnu emocionalnu reakciju, koristio bih tehnike disanja i svesnosti kako bih se smirio. Na primer, tokom jedne svađe sa članom porodice, umesto da reagujem impulzivno, uspeo sam da ostanem miran i izrazim svoje osećaje na konstruktivan način. Ta situacija je bila prekretnica za mene, jer sam video koliko su mi naučene veštine pomogle.