Zovem se Vanja i želim da podelim svoju priču o tome kako sam naučio da živim sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) koristeći isključivo psihoterapiju i promene u načinu života. Moje putovanje nije bilo lako, ali mi je donelo neprocenjivo olakšanje i bolje razumevanje sebe.

Oduvek sam bio dete koje nije moglo da sedi mirno. U školi, često bih bio onaj koji ometa čas, skače s mesta na mesto i teško prati uputstva. Nastavnici su me često opominjali, a roditelji su bili frustrirani zbog mojih loših ocena. Nisam mogao da se koncentrišem, gubio bih fokus u sred zadatka i često bih zaboravljao važne informacije. Tokom tinejdžerskih godina, ovo ponašanje je postajalo sve izraženije.

Kada sam završio srednju školu, odlučio sam da pokušam sa fakultetom, ali suočio sam se sa velikim teškoćama. Zbog nedostatka koncentracije i organizacije, ubrzo sam pao na većini ispita i počeo da sumnjam u svoje sposobnosti. Moji prijatelji su napredovali, a ja sam se osećao kao da stagniram. Počeo sam da se povlačim u sebe i sve više vremena provodio u samoći.

Prelomni trenutak desio se kada sam dobio posao u jednoj marketinškoj firmi. Bilo je jasno da neću moći da napredujem ako ne promenim nešto. Moji šefovi su bili nezadovoljni mojim radnim učinkom, a ja sam se osećao kao da sam na ivici otkaza. Onda sam odlučio da potražim pomoć i zakazao sam sastanak sa psihoterapeutom.

Tokom prvih sesija, terapeut mi je pomogao da razumem kako ADHD funkcioniše. Kroz kognitivno-bihevioralnu terapiju (KBT), naučio sam tehnike koje su mi pomogle da se nosim sa simptomima ADHD-a. Prvi korak bio je da razvijem svest o svojim obrascima ponašanja i prepoznam okidače koji su me odvlačili od zadataka.

Jedan od ključnih momenata bio je kada sam se pridružio grupi za podršku osobama sa ADHD-om. Upoznajući ljude koji su prolazili kroz iste probleme, shvatio sam da nisam sam i da postoji način da se situacija popravi. Razmenjivali smo savete i strategije koje su nam pomagale u svakodnevnom životu.

Počeo sam da koristim planere i aplikacije za upravljanje vremenom. Svakog jutra bih planirao svoj dan u detalje, postavljajući jasne ciljeve i prioritete. Naučio sam da razbijem zadatke na manje, upravljive delove i da se fokusiram na jedan po jedan zadatak. Takođe, počeo sam da pravim pauze tokom rada kako bih se osvežio i održao koncentraciju.

Uvedene su i promene u mom načinu života. Počeo sam redovno da vežbam, jer mi je fizička aktivnost pomogla da smanjim hiperaktivnost i poboljšam fokus. Takođe, pridavao sam više pažnje ishrani, izbegavajući šećer i kofein koji su pogoršavali simptome ADHD-a.

Jednog dana, dobio sam zadatak da vodim važnu prezentaciju pred klijentom. Koristeći sve tehnike koje sam naučio, temeljno sam se pripremio i uspeo da održim prezentaciju bez većih problema. Osećao sam se ponosno i zadovoljan sobom. Šefovi su primetili moj napredak i počeli su da mi daju više odgovornosti.

Najveći izazov bio je rad na dugoročnim projektima, gde je održavanje fokusa bilo ključno. Naučio sam da postavljam kraće rokove za sebe i redovno proveravam svoj napredak. Koristeći ove strategije, uspeo sam da završim projekat koji je firmi doneo značajan profit. Bio je to trenutak kada sam shvatio da mogu da upravljam svojim ADHD-om i da budem uspešan.