Zovem se Ana i želim da podelim svoju priču o borbi i pobedi nad postporođajnom depresijom. Nakon rođenja mog sina, očekivala sam da ću biti ispunjena srećom i zadovoljstvom. Umesto toga, osećala sam se preplavljeno tugom, umorom i bespomoćnošću. Osećala sam se krivom što nisam mogla da uživam u majčinstvu kao što sam zamišljala.

Prvih nekoliko nedelja nakon porođaja, bila sam iscrpljena i emotivno nestabilna. Nisam mogla da spavam, bez obzira koliko bila umorna. Gubila sam apetit i imala sam stalne napade plača bez očiglednog razloga. Počela sam da se povlačim i izbegavam druženje sa prijateljima i porodicom. Najteže je bilo to što nisam mogla da se povežem sa svojim sinom na način na koji sam očekivala. Osećala sam se kao loša majka.

Jednog dana, moj suprug je primetio koliko se mučim i predložio mi da potražim pomoć. U početku sam bila skeptična i mislila sam da mogu sama da se izborim sa svojim osećanjima. Međutim, situacija se nije popravljala. Odluka da potražim stručnu pomoć bila je prelomni trenutak.

Zakazala sam sastanak sa psihoterapeutom koji je specijalizovan za postporođajnu depresiju. Tokom prvih sesija, bilo je teško otvoriti se i govoriti o svojim osećanjima, ali terapeut je bio vrlo strpljiv i podržavajući. Učila sam kako da prepoznam i prihvatim svoja osećanja bez osećaja krivice ili srama. Takođe sam počela da koristim tehnike opuštanja, poput dubokog disanja i meditacije, kako bih smanjila anksioznost.

Jedan od ključnih koraka ka oporavku bio je uspostavljanje podrške oko sebe. Počela sam da komuniciram sa drugim majkama koje su prolazile kroz slične izazove. Osećaj da nisam sama u svojoj borbi bio je neverovatno ohrabrujući. Takođe, moj suprug je bio neizmerna podrška, preuzimajući više obaveza oko bebe i pružajući mi emocionalnu podršku.