Muzika je deo ljudske kulture od prvih ljudskih civilizacija. Korišćen je na mnogo načina za pričanje priča, povezivanje sa prijateljima, serenade drugima i pružanje radosti. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, muzika je suštinski deo umetnosti i izražavanja koji može omogućiti pojedincima veći kapacitet za empatiju.
U savremenoj psihologiji muzika se takođe koristi kao vid terapije, koji se pokazao blagotvornim kod različitih mentalnih bolesti i simptoma, posebno u grupnim formatima. Jedna kategorija mentalnih bolesti koja može imati koristi od muzičke terapije su depresivni poremećaji. Ako živite sa depresijom ili simptomima depresije, učenje više o studijama koje stoje iza efikasnosti muzičke terapije depresije može biti od koristi.
Istražite isceljujuću energiju muzike sa profesionalcem
Šta je muzička terapija depresije?
Muzička terapija za depresiju može imati nekoliko oblika, potencijalno uključujući sledeće aktivnosti koje vodi muzički terapeut:
- Pevanje
- Sviranje ili učenje instrumenta
- Improvizovani ples uz muziku
- Vođeni ples uz muziku
- Gledanje muzičara kako nastupa
- Sviranje pesama na instrumentima ili pevanje sa grupom pojedinaca
Muzikoterapija se takođe može podeliti u četiri kategorije: kompoziciona, improvizaciona, rekreativna i receptivna muzička terapija.
Više studija je posmatralo kako muzička terapija posebno koristi depresiji, a jedna studija iz 2017. godine pokazala je da je muzička terapija u kombinaciji sa tradicionalnim tretmanom depresije bila efikasnija od tradicionalnog lečenja sama po sebi u smanjenju simptoma depresije.
Istorija muzikoterapije
Američka muzička asocijacija navodi da se početak muzikoterapije kao isceliteljske prakse dogodio još u spisima čuvenih filozofa Aristotela i Platona. Kao zvanična profesija u SAD, muzička terapija je počela oko Prvog i Drugog svetskog rata da bi se podržala veterana koji su doživeli traumu nakon ratova. Muzička terapija se takođe istorijski koristila za lečenje fizičkih bolesti 1800-ih i od tada se koristi za lečenje neuroloških stanja poput demencije.
Ova vrsta tretmana je stekla najveću popularnost 1900-ih. Žena po imenu Eva Vescellus je 1903. godine osnovala Nacionalno društvo za muzičku terapiju, prvu nacionalnu organizaciju za muzičku terapiju. Međutim, tek 1930-ih godina muzička terapija je nacionalno priznata kao profesija kada je psihijatar Vilem van de Val koristio intervencije muzikoterapije u državnim ustanovama. Njegovo delo Muzika u institucijama bio je pionirski tekst u pomaganju profesionalcima da razumeju kako da koriste muzičku terapiju.
Kreni SADA u promenu trenutne situacije!
Moderna muzička terapija
Godine 1998. razvijeno je Američko udruženje za muzičku terapiju (AMTA) kako bi spojilo Nacionalnu asocijaciju za muzičku terapiju (NAMT) i Američko udruženje za muzičku terapiju (AAMT). Još jedna organizacija koja obezbeđuje kredibilitet i obuku muzikoterapeuta je Odbor za sertifikaciju muzičkih terapeuta, koji pomaže obučenim terapeutima da dobiju dodatne akreditive pokazujući svoje veštine u praksi muzikoterapije.
Da bi postali muzički terapeut u SAD, pojedinci steknu diplomu ili više iz muzičke terapije i različitih metoda muzičke terapije iz programa koji je odobrila AMTA. Studenti mogu naučiti kompoziciju muzike, muzičku terapiju, teoriju muzike i psihologiju. Oni takođe mogu proći kroz određeni broj sati terenskog rada i iskustva pod nadzorom. Iako svako sa ovim iskustvom može da uđe na teren, muzički terapeuti možda neće moći da ponude tradicionalnu terapiju razgovorom bez ispunjavanja zahteva svoje države za licencu terapeuta ili savetnika pored svoje licence za muzičku terapiju.
Muzikoterapeuti često nemaju iste akreditive kao tradicionalni terapeuti. Oni mogu biti u mogućnosti da ponude svoje usluge samo kroz sesije muzičke terapije bez davanja saveta ili istog nivoa nege kao tradicionalni terapeut. Iz tog razloga, mnogi klijenti imaju i muzikoterapeuta i tradicionalnog terapeuta.
Šta su depresivni poremećaji?
Postoji nekoliko depresivnih poremećaja u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, peto izdanje (DSM-5), uključujući veliki depresivni poremećaj, postporođajnu depresiju i sezonski afektivni poremećaj, između ostalog. Depresiju često prate simptomi depresije kao što su:
- Dugotrajno tužno ili loše raspoloženje
- Gubitak interesovanja za aktivnosti koje ste ranije uživali
- Poteškoće sa motivacijom
- Gubitak pamćenja
- Promene spavanja
- Promene apetita
- Osećaj apatije ili emocionalne ukočenosti
- Želja da se povuče iz društva
- Poteškoće u održavanju higijenskih navika ili svakodnevnih poslova
- Razdražljivost
- Samoubilačke misli ili ponašanja*
Prednosti intervencije muzikoterapije za depresiju
Ispod su neke od najčešćih prednosti koje se proučavaju u lečenju depresije kroz muzičku terapiju.
Emocionalno izražavanje
Velika depresija može da prati periode apatije, što može uključivati osećaj ukočenosti ili nemogućnost izražavanja emocija. Studije su otkrile da muzika ima značajne izražajne kvalitete, omogućavajući ljudima da izraze emocije bez da o njima govore naglas ili da ih kognitivno razumeju. Pošto dugoročno potiskivanje emocija može biti štetno za vaše fizičko i mentalno zdravlje, muzička terapija može biti način da se oslobodite emocionalnog bola ili izazovnih osećanja, a da ne preplavite sebe.
Pored toga, mnogi ljudi smatraju da je muzika katarzična kada mogu da osete ritam u svom telu i dožive ga na čulni način. Ako učestvujete u muzičkoj terapiji koja uključuje improvizovani ples ili muzičko stvaralaštvo, možda ćete moći dalje da eksperimentišete sa svojom kreativnošću i izražavanjem kroz muziku prateći sopstveni ritam.
Efikasno suočavanje
Mnogi ljudi su u stanju da nauče mehanizme suočavanja iz terapije muzikom. Kako su stres i anksioznost često povezani sa depresijom, rešavanje sva tri odjednom može biti od koristi. Studije pokazuju da je aktivna muzička terapija povezana sa značajnijom sposobnošću da se nosi sa stresom i tenzijom. Kako pojedinac uči da koristi muziku kao mehanizam za suočavanje sa depresijom, može se osećati motivisanim da isproba druge mehanizme za suočavanje sa depresijom.
Izgradnja samopozdanja
Proces muzičke terapije za depresiju takođe može povećati samopouzdanje onih koji učestvuju. Stvaranje ili učešće u muzici može pokazati pojedincima nove veštine kojih možda nisu bili svesni. Kako rastu svoje muzičke sposobnosti, možda će se osećati sposobnijim da preuzmu kontrolu nad svojim emocijama, simptomima i izazovima. Jedna studija je razmatrala metode muzikoterapije u povećanju samopouzdanja i otkrila da bi to moglo biti veoma efikasno u poboljšanju samopoštovanja.
Istražite isceljujuću energiju muzike sa profesionalcem
Opcije savetovanja za depresiju
Ako živite sa simptomima depresije ili vam je dijagnostikovan depresivni poremećaj, muzička terapija može biti samo jedna vrsta savetovanja koja vam je dostupna. Mnogi ljudi biraju da učestvuju u tehnikama muzičke terapije zajedno sa drugim oblikom lečenja, kao što je terapija razgovorom sa kognitivno-bihejvioralnim terapeutom. Međutim, ako se suočite sa preprekama za lični tretman kao što su cena, raspored ili dostupnost, možete pokušati i sa online terapijom.
Online savetovanje može biti jednako efikasno kao i lična terapija, a studije pokazuju da u nekim slučajevima može biti efikasnije za lečenje depresije. Putem terapije na mreži, možete da se obratite provajderu u vreme koje vam odgovara od kuće i da birate između telefonskih, video sesija ili sesija ćaskanja uživo. Pošto depresija može otežati odlazak od kuće ili imati motivaciju za prisustvovanje sesijama, sesija onlajn terapije može učiniti primanje podrške pristupačnijim.
