Verovatno ste mnogo čuli o tome zašto su prijateljstva toliko važna, posebno ako sami nemate mnogo prijatelja.
Možda vas dobronamerni voljeni redovno podstiču da izađete iz svoje ljušture i upoznate nove ljude. Njihova zabrinutost može da vas navede da se zapitate da li propuštate ili da podstakne malo samosvesti da nemate prijatelje.
Ili se možda brinete da vas drugi osuđuju ili pretpostavljate da ne možete da steknete prijatelje.
Ipak, kao što svaka priča ima dve strane, postoji više od jednog načina da se posmatra usamljeni život. Stvarno se svodi na ono što želite.
Naravno, zdrava prijateljstva su dobra za vaše fizičko i mentalno zdravlje. Ljudima je potrebno bar malo ljudskog kontakta da bi napredovali, a prava izolacija može uticati na vaše opšte blagostanje.
Međutim, ako niste potpuno izolovani i nedostatak prijatelja vam ne smeta, može biti sasvim u redu biti zadovoljan sopstvenom kompanijom. Biti sam ne znači automatski osećaj usamljenosti i nije nužno problem koji treba popraviti.
Sledeći put kada počnete da se osećate loše zbog toga što niste društveni leptir, imajte na umu sledeće.
Samoća može podstaći kreativnost
Prema istraživanju iz 2017. godine, ljudi koji provode vreme sami zbog nedruštvenosti imaju tendenciju da prijavljuju viši nivo kreativnosti. Nedruštvenost nije negativna stvar – to samo znači da vam nije posebno stalo da li komunicirate sa drugima.
Možda već prepoznajete da samo vreme podstiče vašu maštu i omogućava kreativnost da cveta. Razgovor i interakcija sa drugima mogu vam odvratiti pažnju od pokušaja razmišljanja ili razmišljanja o mogućnostima.
To ne znači da reči drugih nemaju vrednost – vreme sa prijateljima može biti prijatno. Ipak, nema ništa loše u težnji ka većoj samosvesti.
Ako pišete, crtate, pravite muziku ili se bavite drugim kreativnim aktivnostima, verovatno vam je potrebno dosta vremena da sortirate ideje i tražite izvore inspiracije kako biste razvili svoj rad.
Samoća vam omogućava da isključite brbljanje i drugu pozadinsku buku i povećate svoju svest o sopstvenim mislima.
Samoća vam može pomoći da stvari vidite drugačije
Možda ćete primetiti da provođenje vremena sa drugim ljudima ponekad otkriva različite osobine ličnosti. Čak i ako niste potpuno svesni ovih promena, vaše reči, radnje ili raspoloženje mogu se suptilno promeniti kako bi odražavali ponašanje onih oko vas.
Sa glasnim, otvorenim prijateljem možete se naći na sličan način. Posle dana sa sestrom, možda ćete se vratiti kući i otkriti da ste pokupili njenu naviku da izbacuje sarkastične primedbe.
Zrcaljenje nije loša stvar. To je prosocijalno ponašanje koje pomaže ljudima da se povežu. Ipak, jednostavno prisustvo drugih može donekle promeniti vaša iskustva, čak i vašu samosvest.
Umesto da se fokusirate na sopstvenu perspektivu, mogli biste da razmislite o tome šta oni misle ili osećaju ili možda prilagodite svoje ponašanje kako biste im učinili udobnijim.
Ove brige mogu da vas odvoje od onoga što mislite i osećate, što otežava da ostanete potpuno prisutni u datom trenutku.
Biti sam daje vam slobodu da ostanete u potpunosti prisutni sa svojim pravim ja i iskusite stvari onako kako ih zaista vidite. Ako imate manje prijatelja, ponekad vam može omogućiti da budete u skladu sa sobom.
Prisilna prijateljstva nikome ne koriste
Ako se osećate pod pritiskom da se sprijateljite sa ljudima koji nisu previše zainteresovani za vaše potrebe, neće vam doneti ništa.
Prisilna neobavezna prijateljstva mogu pružiti neki društveni kontakt u vidu povremenog ručka ili pauze za kafu, ali ne nude mnogo više. I često vas mogu ostaviti da se osećate iscrpljeno i pomalo iznervirano.
Evo primera:
Na poslu povremeno razgovarate sa kolegama, ali nemate potrebu da sklapate prijateljstva. Pauzu za ručak provodite čitajući ili slušajući muziku. Jednog dana, vaš šef vas zove i kaže: „Mrzim što te vidim kako uvek sediš sam. Zašto ne pokušate da razgovarate sa ljudima tokom ručka? Svi će misliti da ih ne volite.“
Ne volite nikoga aktivno, ali ne uživate u malim razgovorima i radije izbegavate da delite lične podatke na poslu. Ali izgleda da vaš šef insistira, pa se trudite da budete društveniji.
Rezultat? Počinjete da se osećate anksiozno kako se približava vreme ručka i plašite se pauze umesto da se radujete satu mira.
Ako izgubite to vreme za punjenje, osećate se više pod stresom na poslu i razdražljivim kod kuće. Ubrzo počinjete da se zamerate svom šefu i saradnicima i ne volite posao kojim ste ranije bili veoma zadovoljni.
Vreme samoće može dovesti do boljeg odnosa sa samim sobom
Shvatali vi to ili ne, vaš identitet delimično oblikuju ljudi u vašem životu. Ovaj uticaj možete videti na manje načine: TV emisije koje gledate, aktivnosti u kojima učestvujete ili vrste vežbi koje odaberete.
Ponekad je, međutim, uticaj značajniji. Održavanje odnosa sa drugima i obraćanje pažnje na njihove potrebe može povremeno da umanji vašu sposobnost da se brinete o sebi i postignete pozitivan samorast.
Da budemo jasni, nema ništa loše u brizi o voljenim osobama i podržavanju njihovih emocionalnih potreba. Ali briga za druge ponekad može negativno uticati na vas kada vas sprečava da sami sebe izdržavate. Mnogi ljudi to otkrivaju kada pokušavaju da podele svoje vreme na previše prijatelja.
Provoditi više vremena sami – ne iz anksioznosti, već zato što uživate u samoći – može dovesti do većeg samosaosećanja i jače motivacije da zadovoljite svoje potrebe. Možda ste već primetili da je lakše držati se pozitivnih navika kada se fokusirate na negovanje sebe.
Uvek možete izabrati da provodite vreme sa drugim ljudima, ali ne možete da pobegnete od sebe. Ima smisla, dakle, dati prioritet svom odnosu sa samim sobom. Ova veza je možda najvažnija koju ćete ikada imati – a kada je jaka, može zauzvrat ojačati vaše druge odnose.
Manje društvenih obaveza ostavlja vam više vremena za ostvarivanje sopstvenih interesa
Čemu se najviše radujete na kraju dugog dana?
Neki ljudi ne žele ništa drugo nego da okupe krug prijatelja i uživaju u njihovom društvu. Možda vaše idealno veče uključuje omiljeni hobi ili zanat, kuvanje otmenog obroka za sebe ili dugi trening.
Poruke voljenih osoba ili društva uopšte mogu učiniti da se osećate kao da biste svoje slobodno vreme trebalo da provedete u društvenim aktivnostima.
Ovi suptilni (ili ne tako suptilni) nagoveštaji da „budete malo druželjubiviji“ mogu da vas nateraju da se osećate krivim kada biste radije proveli mirnu noć čisteći kod kuće ili gledajući film bez ičega osim kokica i vašeg ljubimca koji će vas čuvati društvo.
Guranje sebe da se družite kada biste radije trošili vreme na druge aktivnosti može vas ostaviti frustriranim i ogorčenim, posebno kada vas druženje ne opušta ili ne ispunjava druge potrebe.
Ljudi koji nemaju dovoljno vremena da se napune često se suočavaju sa većim stresom, pa čak i sagorevanjem. Provođenje vremena nasamo ne samo da vam daje više vremena da se usredsredite na ono što zaista želite da radite, već vam takođe pomaže da se zaštitite od stresa.
Potrebe za društvom se razlikuju od osobe do osobe
Dok je nekim ljudima potrebno mnogo društvenog vremena, drugima nije.
Ako ste više introvertirani, verovatno se osećate najugodnije sa nekoliko bliskih prijatelja. Previše druženja verovatno crpi vašu energiju i ostavlja vam hitnu potrebu za samoćom.
Introverzija je jednostavno jedan deo vaše ličnosti, a ne mana koju treba da rešite ili bilo šta zbog čega biste se osećali loše. Introvertirani ljudi često imaju malo prijatelja samo zato što najbolje napreduju bez stalnog druženja.
Ako već komunicirate sa ljudima na poslu ili u školi, možda nećete želeti da posvetite više vremena društvenim aktivnostima kada se vaš radni dan završi.
Prednosti prijateljstva se ne mogu poreći, ali te koristi ne moraju nužno nadmašiti vaše lične potrebe.
Ako biste radije išli u dugu šetnju sami nego da provedete jutro na ručku, ponašajte se s poštovanjem i častite to. Poznajete svoje potrebe bolje od bilo koga drugog i time što im dajete prioritet, činite sebi veliku uslugu.
Nemaju svi (ili trebaju) najboljeg prijatelja
Ideal za najboljeg prijatelja je prilično uobičajen: čvrsta veza sa saputnikom od poverenja kojeg poznajete godinama, koji razume sve o vama i nikada vas ne izneveri.
Neki ljudi imaju ovu vrstu veze, ali to nije baš tako tipično kao što možete pretpostaviti. Realno govoreći, malo je verovatno da će jedna osoba zadovoljiti sve vaše potrebe za prijateljstvom, baš kao što nije moguće da romantični partneri ispunjavaju potrebe jedni drugih sve vreme.
Dosledno obraćanje samo jednoj osobi radi prijateljstva i emocionalne podrške može vas oboje staviti u nepovoljan položaj kada se borite da ispunite tu ulogu.
Ako zaista želite više emocionalne podrške i druženja, bolji cilj je da pronađete nekoliko bliskih prijatelja sa kojima ćete podeliti svoje vreme.
Možete se obratiti jednom prijatelju kada vam je nešto teško na pameti, drugom kada želite da uradite nešto avanturističko, a trećem za filmske večeri kada želite da uživate u društvu bez potrebe za interakcijom.
Kada vam je zaista stalo da provodite vreme sa nekim, to je odnos koji treba negovati.
Donja linija
Na kraju krajeva, nije bitno koliko prijatelja imate. Ako ne osećate potrebu da steknete više prijatelja, verujte svojim instinktima ne dopuštajući da vas mišljenje drugih utiče na vas.
Međutim, usamljenost može doprineti simptomima mentalnog zdravlja, uključujući anksioznost i depresiju. Upoznavanje novih ljudi nije uvek lako, a borba za sklapanje novih prijatelja može ostaviti osećaj izolacije.
Terapija može ponuditi siguran prostor za suočavanje sa osećanjem usamljenosti i dobiti saosećajne smernice o strategijama za izgradnju smislenih veza sa drugima.
Pre nego što dublje pogledamo kako postaviti zdravstvene granice, pogledajmo deset prednosti zdravih granica za sebe i vaše odnose u nastavku.
Opcije savetovanja
Ponekad može biti izazovno izgraditi i održati prijateljstva, ili se može dogoditi da ljudi ne poštuju vaše granice. U takvim slučajevima, licencirani stručnjak za mentalno zdravlje može vam pružiti alate i prilagođene smernice za izgradnju i održavanje zdravih odnosa. Ako ste oklijevali da razmislite o savetovanju zbog troškova, dostupnosti ili briga o ličnim opcijama, razmislite o online terapiji.
Putem platforme za online psihoterapiju, kao što je Mender Mind, možete se povezati sa licenciranim stručnjakom za mentalno zdravlje u roku od 48 sati od registracije. U terapiji možete naučiti kako izgraditi i održavati prijateljstva, jačati emocionalne veze i razvijati pozitivne misli, osećanja i ponašanja. Osim toga, možete birati između telefonskih, video sesija ili chat sesija uživo, kao i primati korisne radne listove i resurse od svog terapeuta.
Studije su takođe pokazale efikasnost intervencija zasnovanih na internetu. Jedno istraživanje je otkrilo da parovi često preferiraju online psihoterapiju u video formatu u odnosu na lične opcije, smatrajući da su u mogućnosti da se povežu sa svojim terapeutom putem interneta. Takođe su postigli pozitivne rezultate mesecima nakon završetka terapije.
