Depresija je stanje mentalnog zdravlja klasifikovano u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5). Simptomi depresije mogu uključivati uporno osećanje tuge, gubitak interesovanja za aktivnosti koje ste prethodno uživali, promene u apetitu i obrascima spavanja, hronični bol u zglobovima, poteškoće u koncentraciji, osećaj bezvrednosti i, u teškim slučajevima, misli o samopovređivanju ili samoubistvu .
Iako depresija može biti delimično uzrokovana genetikom, životnim iskustvima, hemijom mozga i razlikama u strukturi mozga, dublje razumevanje određenih elemenata povezanih sa depresijom može pružiti jasnoću u vezi sa simptomima i lečenjem. Sledeća diskusija će se baviti naukom koja stoji iza uobičajenih bioloških, psiholoških i faktora životne sredine za koje se smatra da doprinose depresivnim poremećajima.
Depresija pogađa oko 5% svetske populacije, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Ovo složeno stanje obuhvata nekoliko poremećaja depresije, uključujući veliki depresivni poremećaj i bipolarni poremećaj, koji proizvode veoma različite simptome. Tačna dijagnoza depresije je izazovna zbog njene složenosti, a jedinstvena teorija koja objašnjava tačan uzrok depresije tek treba da se uspostavi.
Želite da saznate više o simptomima i uzrocima depresije?
Potencijalni uzroci depresije
Nekoliko decenija, istraživači su verovali da je neravnoteža hemikalija u mozgu, posebno nervnih ćelija, primarni faktor koji doprinosi depresiji. Međutim, nedavne studije, podržane od strane organizacija poput Američkog psihijatrijskog udruženja, sugerišu da takva neravnoteža možda nije uzrok depresije. Umesto toga, nauka sada ukazuje na skup uzroka koji mogu biti na delu kod poremećaja depresije. Elementi poput strukture mozga, genetike, hormonalnih promena, porodične istorije, određenih osobina ličnosti, postojećih stanja mentalnog zdravlja i faktora životne sredine, uključujući stresne životne događaje, svi su povezani sa depresijom kroz naučna istraživanja.
Hemijska neravnoteža
1960-ih, istraživači su otkrili vezu između niskog nivoa serotonina — hemikalije u mozgu koja pomaže u brojnim važnim procesima u telu — i simptoma kliničke depresije. Dijagnostikovanje depresije na osnovu prisustva hemijske neravnoteže postala je preovlađujuća teorija. Međutim, nedavno su istraživači i institucije poput Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje doveli u pitanje da li je to pravi uzrok depresije. Jedna široka studija o teoriji hemijske neravnoteže zaključila je da njen legitimitet nije podržan dostupnim dokazima. Iako ga mnogi još uvek mogu smatrati faktorom koji doprinosi, nauka sada ukazuje na kombinaciju drugih uzroka (struktura mozga, genetika, stresni događaji, itd.) kao verovatniju osnovu za razvoj depresije.
Struktura mozga
Mozak je odgovoran za upravljanje našim raspoloženjem, pa je logično da promene u njegovoj funkciji i sastavu mogu dovesti do simptoma depresije. Ovo je delimično razlog zašto su istraživači formulisali teoriju hemijske neravnoteže i razvili lekove kao što su selektivni inhibitori ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) da bi se rešili. Ideja je bila da bi antidepresivi ispravili tu neravnotežu u mozgu i poboljšali loše raspoloženje, a postoje istraživanja koja podržavaju efikasnost antidepresiva u lečenju depresije.
Dakle, ako je dokazano da antidepresivi koji podstiču proizvodnju hemikalija u mozgu, poput serotonina, deluju na depresiju, zašto onda hemijska neravnoteža više nije dominantna teorija za dijagnozu depresije? Istraživači su otkrili da ovi antidepresivi mogu pomoći u povećanju proizvodnje neurona, što zauzvrat može smanjiti simptome depresije. (Napomena: Preporučljivo je da razgovarate sa lekarom i raspitate se o potencijalnim neželjenim efektima pre nego što započnete ili prekinete lekove za depresiju). Ovo sugeriše da struktura mozga i aktivnost neurona mogu biti važnije od zapremine hemikalija.
Veza između strukture mozga i depresije je podržana istraživanjem koje povezuje depresiju sa malim hipokampusom i smanjenim stvaranjem neurona. Studije takođe pokazuju da lečenje depresije, uključujući rešavanje faktora rizika od depresije i zdravstvenih problema, može promeniti formiranje mozga.
Genetika
Istraživači su otkrili značajnu vezu između određenih gena i depresivnih poremećaja. U stvari, neki u medicinskoj zajednici veruju da genetika može da predstavlja do polovine ukupnog uzroka depresije. Genetska veza sa depresijom je očigledna u činjenici da identični blizanci — koji imaju potpuno istu genetsku strukturu — doživljavaju simptome depresije u većoj stopi od neidentičnih blizanaca.
Međutim, tačni geni koji su povezani sa depresijom mogu varirati. Studije su otkrile vezu između hromozoma 3p25-26 i velike depresije (veliki depresivni poremećaj). Takođe postoje dokazi da gen HTR2A može učiniti da osobe koje pate od depresije imaju veću verovatnoću da pozitivno reaguju na antidepresive. Dalje komplikovanje stvari je činjenica da ljudi sa depresijom obično imaju nekoliko različitih gena koji mogu uticati na razvoj depresivnog poremećaja.
Genetika može igrati ulogu u depresiji utičući na strukturu i funkciju mozga. Takođe postoje dokazi da osobine ličnosti koje proizilaze iz određenih gena mogu dovesti do veće verovatnoće razvoja depresije. Na primer, kada osoba ima specifičnu varijantu 5-HTT gena, veća je verovatnoća da će doživeti depresivni poremećaj nakon situacione depresije.
Faktori životne sredine
Mehanizmi za suočavanje sa stresom mogu biti od pomoći u upravljanju ekološkim uzrocima depresije, koji mogu uključivati stvarno okruženje – kvalitet vazduha, zagađenje bukom, prirodne katastrofe – ali češće uključuju brige poput traume, hroničnog bola, bolesti, stresa i tuge. Hronične bolesti, kao što su bolesti srca ili dijabetes, jedan su od najčešćih faktora koji doprinose depresiji. Gubitak u porodici ili konflikt u vezi takođe može dovesti do simptoma depresije.
Depresija je snažno povezana sa visokim nivoom kortizola, koji je hormon stresa. Ovo sugeriše da doživljavanje hroničnog stresa može povećati vaše šanse za razvoj simptoma depresije. Pored toga, trauma u ranom životu može ne samo da dovede do depresije, već može uticati i na to koliko dobro pojedinci reaguju na tretmane depresije.
Fizički prostor u kojem živite takođe može biti važan faktor na koji treba obratiti pažnju. Jedno istraživanje je pokazalo da stambena situacija pojedinca može imati značajan uticaj na simptome depresije. Takođe postoje istraživanja koja ukazuju na veze između onih koji doživljavaju depresiju i nedostatka zelenih površina, bučnog okruženja i lošeg kvaliteta vazduha.
Hormonalne promene
Pored navedenih uzroka, depresiju mogu izazvati i hormonske promene izazvane raznim biološkim promenama, kao što su:
- Pubertet
- Predmenstrualni sindrom i predmenstrualni disforični poremećaj
- Trudnoća
- Postpartalna depresija
- Perimenopauza i menopauza
Dodatni zdravstveni problemi koji mogu izazvati hormonske fluktuacije i naknadne simptome depresije uključuju:
- Nedostatak testosterona estrogena ili progesterona
- Hipertireoza ili hipotiroidizam
- Problemi sa nadbubrežnim žlezdama koji uključuju kortizol i adrenalin
Zbog ovih veza, istraživači su pronašli dokaze da suplementacija polnim hormonima može biti validan metod lečenja depresivnih poremećaja poput postporođajne depresije i predmenstrualne depresije.
Životni stil / lifestyle
Način na koji živimo svoj život može imati značajan uticaj na težinu simptoma depresije i može biti, delimično, uzrok poremećaja. Pored gore navedenih izvora depresije, ishrana, kvalitet sna, konzumacija alkohola, pušenje, rekreativne droge i prekomerno korišćenje ekrana mogu uticati na naše raspoloženje. Jedna studija je pokazala da san, ishrana i vreme pred ekranom, posebno, mogu pogoršati simptome depresije. Druga studija Centra za kontrolu bolesti otkrila je vezu između pušenja i povećanih slučajeva mentalnih poremećaja poput depresije.
U širokoj studiji o vezi između poremećaja upotrebe alkohola i velike depresije, istraživači su otkrili dvosmernu vezu između dva stanja mentalnog zdravlja. Studija je otkrila da oni koji žive sa poremećajem upotrebe alkohola imaju dvostruko veću verovatnoću da će doživeti i veliku depresiju, i obrnuto.
Savremeni život može predstavljati mnoge probleme koji mogu doprineti depresiji. Postoje dokazi da previše izbora – nuspojava naše sposobnosti da dobijemo toliko različitih stvari odjednom – može dovesti do izazova mentalnog zdravlja kao što su stres i depresija. Problemi u donošenju odluka mogu uzrokovati gubitak interesovanja ili slične simptome depresije.
Društveni mediji su još jedan savremeni faktor koji doprinosi velikom depresivnom poremećaju. Studija objavljena u Journal of Social and Clinical Psichologi pokazala je da korišćenje platformi društvenih medija kao što je Facebook može izazvati simptome depresije. Društveni mediji mogu podstaći neke korisnike da uporede svoje živote sa životima svojih vršnjaka, što bi moglo izgledati privlačnije nego što zapravo jesu zbog sklonosti drugih korisnika da pričaju drugima o prvenstveno uzbudljivim i zabavnim prekretnicama, životnim događajima ili drugim trenucima. Čin poređenja može pogoršati simptome depresije.
Savetovanje i opcije lečenja za vas
Sve veći broj studija pokazuje da online psihoterapija može biti korisna metoda lečenja brojnih mentalnih poremećaja, uključujući tešku depresiju i anksiozne poremećaje. U studiji o efikasnosti online kognitivne bihejvioralne terapije (KBT) za depresiju, istraživači su otkrili da tretman može značajno poboljšati simptome depresije. Učesnici su izvestili da su ova poboljšanja depresije zadržana i tokom 9- i 12-mesečnog praćenja. Kognitivna bihejvioralna terapija je široko prihvaćen modalitet koji pomaže ljudima da zamene negativne misaone obrasce, kao što su oni koji mogu pogoršati ili dovesti do simptoma depresije.
Ako želite da vam pomognete da saznate više o izvorima depresije, vašim specifičnim simptomima ili sličnim problemima, razmislite o korišćenju online platforme za mentalno zdravlje kao što je Mender MInd. Mender Mind vam omogućava da se povežete sa licenciranim stručnjakom za mentalno zdravlje na daljinu. Ako se borite da napustite kuću zbog zdravstvenog stanja, kao što je depresija, ili vam nije prijatno da se sastanete sa terapeutom licem u lice, možete da učestvujete u terapiji putem video poziva, glasovnog poziva ili razmene poruka u aplikaciji. Mender Mind je takođe pristupačna opcija. Registracija počinje od 9.400,00 RSD mesečno, a možete otkazati bilo kada. Licencirani terapeut sa iskustvom u depresiji može vam pružiti podršku i smernice koje zaslužujete dok radite na razumevanju mogućih izvora depresije i poboljšanju simptoma depresije. Podrška licenciranog terapeuta može pomoći u ublažavanju kratkoročnih i dugoročnih efekata depresije.
Zaključak
Sada znamo da je depresija verovatno uzrokovana složenom mešavinom elemenata, uključujući faktore životne sredine i načina života, strukturu mozga, hormone, genetiku i medicinska stanja. Ljudi sa depresijom često doživljavaju negativne misli, nisko samopoštovanje i uporni osećaj tuge. Iako depresivni poremećaji mogu biti izazovni za dijagnosticiranje i razumevanje, oni su stanja mentalnog zdravlja koja se mogu lečiti. Ako želite da saznate više o depresiji, razmislite o tome da kontaktirate licenciranog terapeuta na mreži. Uz pravu pomoć, možete bolje razumeti depresiju, pozabaviti se simptomima i poboljšati svoje emocionalno blagostanje.
