Upozorenje o sadržaju: Imajte na umu da bi članak u nastavku mogao da pominje teme vezane za traumu koje bi mogle da pokrenu čitaoca. Molimo pogledajte našu stranicu POMOĆ za još neposrednih resursa.
Neki ljudi povezuju posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) sa ratom. Ovo pogrešno shvatanje može biti zato što su prve poznate studije PTSP-a sprovedene na veteranima Drugog svetskog rata. U današnje vreme sprovedeno je istraživanje o uticaju PTSP-a na veterane i opštu populaciju. Međutim, trauma može uticati na svakoga, a postoji mnogo razloga zbog kojih se PTSP može razviti.
Ako trenutno izlazite sa nekim sa PTSP-om, ako vam je dijagnostikovan ili želite da saznate više o tom stanju, može biti dragoceno razumeti njegove simptome. Jedan od ovih simptoma je izbegavanje, koje se može javiti kao odgovor na uznemirujuća sećanja ili uverenja o početnom traumatičnom događaju koji ste doživeli. Učenje više o izbegavanju može vam pomoći da razumete kako da se borite protiv njega i da ga prepoznate kada se dogodi.
Posttraumatsku reakciju mogu izazvati senzorni okidači, koji su stimulansi koji dovode do direktne korelacije sa traumatskim događajem, često izazivajući značajan stres. Boje, zvukovi, reči i zvuci mogu da izazovu flešbekove traumatičnog događaja. Za neke ljude, reakcija na određene okidače je toliko ozbiljna da će izbeći bilo kakvu moguću izloženost okidaču.
Izbegavanje sećanja neprijatnog ili traumatskog događaja može izgledati razumljivo. Izbegavanje i ukočenost stimulusa mogu biti značajni simptomi PTSP-a i mogu zahtevati stručnu podršku. Iako neko razvija ova ponašanja da bi se zaštitio, produženo izbegavanje može sprečiti suočavanje sa traumom i eventualno izlečenje.
Izbegavanje misli o traumatičnom događaju je još jedna odbrana za očuvanje psihe od traume. Za neke, razmišljati o nekom događaju znači potpuno ga ponovo doživeti, što može izazvati plač, drhtanje, izlive besa i nasilje. Može postojati samo intenzivna tuga ili strah za druge, bez ekstremnih spoljašnjih reakcija. Nivoi nelagodnosti mogu varirati od intenzivnog do potpunog izbegavanja mesta, ljudi i datuma koji izazivaju emocionalne reakcije.
Mnogi ljudi reaguju na traumatski događaj simptomima šoka, koji mogu ostati ili se ponavljati tokom privremenog perioda. Međutim, ove reakcije na diskusije ili sećanja na događaj mogu se vremenom raspršiti ako se PTSP nije razvio. Moguć je i odloženi PTSP.
PTSP je često povezan sa senzornim iskustvima traume. Čula oživljavaju sećanja i vraćaju pojedinca u trenutak prvobitne pojave. Prekomerna stimulacija senzornih detalja koji nisu povezani sa traumom takođe može izazvati reakciju.
Neki pojedinci koji su izbegavali misli ili osećanja nekog događaja duže vreme mogu izbegavati čulna iskustva kako bi izbegli retraumatizaciju.
Na primer, neko ko je nosio crvenu košulju tokom zemljotresa gde je bio traumatizovan možda više neće želeti da nosi tu košulju. Ovo ponašanje je oblik generalizacije u kojoj pojedinac povezuje povezane boje, zvukove ili ljude sa traumom.
Ovo ponašanje može biti drugačije od pojedinca koji je preživeo ili svedok pucnjave. Ova osoba može doživeti okidač kada čuje glasne zvukove. Ova vrsta okidača je iznenadna i može izazvati trenutnu reakciju, kao što je trčanje ili skakanje da pobegne.
Neko ko je traumatizovan u saobraćajnoj nesreći može neko vreme izbegavati vožnju u automobilima. Osobe koje su preživjele seksualni napad mogu se boriti da se vrate u određena područja ili mogu povezati ljude određenog izgleda sa osobom koja ih je zlostavljala. Senzorni podsetnici mogu uključivati miris kolonjske vode, upotrebu supstanci ili miris koji podseća na lokaciju na kojoj se dogodila njihova trauma.
Um je složen, a izbegavanje je tehnika traženja sigurnosti. Ljudi bez PTSP-a takođe mogu koristiti izbegavanje kao taktiku. Međutim, sa PTSP-om, pojedinac izbegava ljude, mesta, objekte i situacije koji podsećaju na traumatičan događaj, čak i ako njihovo izbegavanje počinje da utiče na druge oblasti života.
Za one koji doživljavaju simptome posttraumatskog stresa, terapija zasnovana na stvarnosti, sistematsko izlaganje senzornim okidačima i kognitivno-bihejvioralna terapija pokazali su se efikasnim za neke pojedince. Ispod je nekoliko opcija podrške za one koji žive sa PTSP-om.
Lekovi mogu biti korisni za suočavanje sa simptomima koji se istovremeno javljaju kao što su anksioznost, depresija ili upotreba supstanci. Međutim, ovi tretmani se fokusiraju na rešavanje simptoma i ne mogu sami da izleče PTSP. Konsultujte se sa lekarom pre nego što počnete, promenite ili prekinete lek.
Studije su pokazale da je socijalna podrška neophodna za zdravlje i dobrobit. Razgovor sa prijateljima i porodicom o vašim simptomima može vam pomoći da napredujete tako što će vam omogućiti prostor da razgovarate o svojim iskustvima. Ako imate bezbedan društveni sistem, možete ih zamoliti da vam pomognu u rešavanju vašeg izbegavanja tako što će vas pratiti kada se suočite sa situacijama ili lokacijama koje vas podsećaju na traumatičan događaj.
Za neke koji doživljavaju PTSP i izbegavaju, terapeut može biti vredan resurs. Ako se borite da se otvorite sa porodicom ili prijateljima ili otkrijete da je vaša postojeća društvena podrška nedovoljna, možete isprobati više terapeutskih modaliteta. Terapeut vam može ponuditi strukturu sesije u kojoj se osećate najprijatnije, bilo da je zasnovana na rešenjima, zasnovana na izloženosti ili fokusirana na lečenje traume.
U nekim slučajevima, raspored pojedinca ili strah od napuštanja kuće može ih sprečiti da traže terapiju. U ovim situacijama, platforma za online terapiju kao što je Mender Mind može ponuditi sistem za uparivanje sa licenciranim terapeutima koji su dostupni za rad sa klijentima putem telefona, videa ili sesija za ćaskanje. Ljudi se mogu osećati sigurnije radeći sa provajderom od kuće i mogu se obratiti tokom cele nedelje 24/7 da postavljaju pitanja i dobiju povratne informacije od terapeuta.
Istraživači su otkrili da je online terapija efikasna u lečenju PTSP-a. Nedavna studija je identifikovala kognitivno-bihevioralnu terapiju zasnovanu na internetu (iCBT) kao pozitivne rezultate za pojedince koji imaju ove simptome. Pored toga, studije su pokazale da je internetska terapija isplativija, što može smanjiti stres zbog pohađanja terapije za neke pojedince.
Ako živite sa izbegavanjem vezanim za PTSP, niste sami. Ovaj simptom je jedan od nekoliko dijagnostičkih kriterijuma za PTSP i može ga rešiti profesionalac u terapijskom okruženju. Ono što radi za vas može biti jedinstveno od onoga što funkcioniše za drugu osobu. Razmislite o tome da kontaktirate licenciranog terapeuta za uputstva kako biste otkrili koji pristup najbolje funkcioniše.