Saveti Depresija

Manjak motivacije

Nedostatak motivacije: šta da radite kada nemate motivaciju

Ažurirano April 19, 2024 - Mender Mind

Da li se ikada osećate previše iscrpljeno da biste završili svakodnevne zadatke ili se borite sa nedostatkom motivacije da brinete o sebi, ustanete iz kreveta ili započnete dan? U ovim slučajevima, motivacija ne može biti uzrokovana osnovnim problemom mentalnog zdravlja. Ako ste zabrinuti da možda živite sa depresijom, niste sami.

Preko 280 miliona ljudi širom sveta živi sa depresijom i to je bolest koja se može lečiti. Međutim, nikakva motivacija ponekad ne može biti povezana sa depresijom, već može ukazivati na druge probleme mentalnog zdravlja. Razumevanje uobičajenih uzroka ovog simptoma može vam pomoći da odlučite o planu za napredovanje.

Šta uzrokuje osećaj da nema motivacije?

Ako se ne osećate motivisanim, znajte da niste sami. Većina ljudi se možda s vremena na vreme ne oseća motivisano i takođe se bore da pronađu smisao svog života. Nivoi motivacije fluktuiraju i mogu se podudarati sa drugim faktorima, kao što je nizak interes za dovršetak određenog zadatka na poslu ili pokušaj izbegavanja osećanja i nelagodnosti, na primer.

Depresija se može drugačije manifestovati kod poremećaja iz autističnog spektra

Osoba takođe može pomisliti: „Nemam motivacije da bilo šta uradim“, ako se njen uobičajeni nivo motivacije promeni. Na primer, možda su izgubili motivaciju za određeni cilj nakon što su doživeli neuspeh. Postoji mnogo mogućih razloga zašto neko može izgubiti motivaciju u određenom trenutku.
Prema istraživačkom centru Pev, preko 42% odraslih mlađih od 50 godina oseća nedostatak motivacije od 2020. Motivacija može biti ključni aspekt za postizanje uspeha od mladosti i izgradnju samopouzdanja, a postoji nekoliko koraka koje možete uzmite da povratite motivaciju. Pre nego što krenete napred, prepoznavanje da se borite da se motivišete može biti prvi korak.

Osećaj nemotivisanosti da bilo šta radi duže vreme može biti uobičajen simptom mentalne bolesti. Problemi sa motivacijom mogu ukazivati na poremećaj mentalnog zdravlja, kao što su depresija, anksioznost, ADHD, bipolarni poremećaj i drugi problemi mentalnog zdravlja. Na primer, depresija je uobičajena mentalna bolest, često praćena negativnim mislima i sklonošću da se osećate nemotivisano.

Ako ste među osobama koje žive sa depresijom, znajte da mnogi ljudi pronalaze podršku uz pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje. Da biste razumeli da li doživljavate depresiju ili neki drugi uzrok niske motivacije, ispitivanje simptoma u celini može biti od pomoći.

Primeri ekstrinzične i unutrašnje motivacije

Ekstrinzična motivacija se odnosi na motivaciju za obavljanje zadataka s obzirom na spoljnu korist, kao što je unapređenje, pobeda na takmičenju ili nagrada za obavljene zadatke.

Ekstrinzična motivacija je obično vezana za opipljiv sistem nagrađivanja, kao što je dobijanje redovne plate od rada ili zarada trofeja za pobedu na takmičenju. Razlikuje se od unutrašnje motivacije, gde se neko može osećati motivisanim za čisto uživanje ili stimulaciju koju dobija od aktivnosti ili zadatka.

Motivacija proizilazi iz unutrašnjih i ekstrinzičnih nagrada. Iako osoba može biti i intrinzično i ekstrinzično motivisana, ovi oblici motivacije se ne moraju nužno preklapati.

Ako dobijanje određenih eksternih nagrada iznenada izgubi privlačnost jer su vam se promenili prioriteti, možda ćete otkriti da vam je potrebna unutrašnja motivacija da biste održali svoje interesovanje. Na primer, ako postavite cilj da smršate jer želite da se uklopite u određenu odeću za zabavu, možete izgubiti svoju spoljašnju motivaciju ako se zabava otkaže.

Ako živite sa depresijom, možda ćete osetiti druge simptome osim bez motivacije, kao što su tuga, plačljivost, razdražljivost i promene apetita. Traumatski ili stresni događaji takođe mogu izazvati depresiju, a može postojati i genetska komponenta. Više žena nego muškaraca ima dijagnozu depresije, verovatno zato što muškarci ne traže lečenje tako često.

Ako ne osećate nijedan od ovih simptoma, možda živite sa svakodnevnom rutinom koja vas ne zadovoljava ili se borite sa umorom. U svakom slučaju, sledeće tehnike mogu biti korisne:

  • Napišite listu svojih veština i aktivnosti koje pozitivno pokazuju vaše veštine
  • Napišite listu aktivnosti u kojima uživate i koje vam donose mir i zadovoljstvo
  • Napravite motivacioni dnevnik sa ciljevima i snovima
  • Odvojite vreme i dozvolite sebi da isprobate različite načine
  • Koristite dnevne liste obaveza da organizujete zadatke i odredite prioritet svojih ličnih i profesionalnih ciljeva
  • Razgovarajte sa motivacionim terapeutom ili terapeutom za lični razvoj

Šta da radite ako imate simptome depresije

U mnogim slučajevima, prirodno je da se osećate zaglavljeno i uzmete slobodno vreme za aktivnosti poput gledanja televizije ako se osećate letargično. Međutim, ako osećaj nemotivacije postane ozbiljan i praćen drugim simptomima depresije, možda ćete želeti da se obratite stručnjaku za mentalno zdravlje. Prema Američkom udruženju za anksioznost i depresiju (ADAA), depresija pogađa oko 14,8 miliona odraslih u SAD-u starosti 18 i više godina. Iako ovaj broj može izgledati zastrašujuće, milioni su proaktivno tražili lečenje i dobili uspešne rezultate.

Mnoge recenzirane studije pokazale su da terapija (i tradicionalna i onlajn) može značajno pomoći u lečenju depresije. Na primer, opsežna studija Instituta za dobrobit Berkli otkrila je da je 70% klijenata uspešno smanjilo simptome depresije.
Ako živite sa osećajem da nemate motivaciju, može vam pomoći da naučite znakove depresije da biste utvrdili da li možda imate mentalnu bolest. Ako vaša motivacija ostane niska dve ili više nedelja, preporučljivo je da potražite stručnu pomoć.

Neki simptomi depresije i depresivnih poremećaja

Depresija može dovesti do različitih kognitivnih, bihejvioralnih i fizičkih simptoma, a pojedinci mogu iskusiti različite stepene simptoma u zavisnosti od njihove dijagnoze depresivnog poremećaja. Ako osetite nekoliko ili sve dole navedene simptome, razmislite o tome da se obratite terapeutu radi skrininga depresije:

  • Slabo ili depresivno raspoloženje koje traje dve nedelje ili više
  • Primetne promene raspoloženja
  • Gubitak interesovanja za aktivnosti koje ste prethodno uživali
  • Značajne promene ili fluktuacije u težini
  • Smanjena sposobnost fokusiranja ili koncentracije
  • Smanjena motivacija
  • Povećan osećaj umora
  • Smanjen nivo energije
  • Sporost u aktivnostima
  • Poteškoće sa spavanjem
  • Osećaj bezvrednosti
  • Ponavljajuće samoubilačke misli*
  • Simptomi depresije koji izazivaju značajan stres ili teškoće u funkcionisanju

Depresija se može drugačije manifestovati kod poremećaja iz autističnog spektra

Depresija može biti ozbiljna. Iako promene načina života mogu biti od pomoći, razmislite o konsultaciji sa stručnjakom za mentalno zdravlje ako imate simptome depresije. Promene u načinu života mogu uključivati zdravu ishranu, šetnje i uključivanje opuštanja, samosaosećanja i meditacije svesnosti u vaš raspored.

Mogući uzroci odsustva motivacije

Kada doživite osećaj „ne želim ništa da radim“, može biti od pomoći prepoznati da postoje mnogi potencijalni uzroci niske motivacije koji se mogu javiti uz depresiju ili nezavisno od nje, uključujući sledeće:

Hronični stres i njegov uticaj

Hronični stres može dovesti do osećaja nemotivacije ili mentalnog sagorevanja, što može imati simptome slične depresiji. Ako se osećate preplavljeni stresom, sledeće promene načina života i aktivnosti za samopoboljšanje mogu vam biti od koristi:

  • Hranite se zdravo: Izbegavajte lošu ishranu i fokusirajte se na hranu sa visokim sadržajem omega-3, ribljeg ulja, antioksidanata i vitamina, uključujući lisnato povrće, ribu i bobičasto voće.
  • Vežba: Vežbanje vam može pomoći da odvratite um od stresa. Za početak možete probati brzu šetnju, planinarenje ili plivanje.
  • Organizacija: Rastavite zadatke na manje delove i navedite sve što trebate da postignete. Kreiranje liste obaveza može vam pomoći da fokusirate svoju energiju na jedan po jedan zadatak, što može povećati vašu motivaciju da nastavite dalje.
  • Zatražite pomoć: Zatražite podršku ako se osećate preopterećeno i borite se da pronađete dovoljno motivacije za obavljanje važnih zadataka koji mogu uticati na vaš život. Možda ćete otkriti da razgovor sa prijateljima, porodicom i stručnjacima može pomoći kada nemate pogon.
  • Isprobajte svesnost: Vežbajte svesnost i meditaciju da biste poboljšali svoje stanje uma. Imajte na umu da je dokazano da pažljivost smanjuje stres.
  • Pokušajte sa pozitivnim afirmacijama i vežbajte samosaosećanje kada se borite sa sumnjom u sebe.
  • Pročitajte dobro cenjene knjige o samopomoći o motivaciji i praktikujte brigu o sebi

Tuga i gubitak

Tuga takođe može izazvati nisku motivaciju i često je povezana sa depresijom. Bez obzira da li ste nekoga izgubili zbog smrti ili kraja veze, tugovanje može biti izazovno nositi se sa njim.

Iako se neki ljudi identifikuju sa modelom „pet faza tuge“, tuga nije nužno crno-bela ili linearna.

Svaka osoba drugačije se nosi sa gubitkom. Međutim, ako je vaša tuga praćena raznim problemima mentalnog zdravlja, koji traju više od godinu dana i utiču na to kako živite svoj život, možda ćete doživeti komplikovanu tugu.

Ako doživljavate komplikovanu tugu, razmislite o tome da kontaktirate savetnika za tugu ili centar. Terapeut može da sasluša i ponudi smernice kada se osećate loše, a možda ćete moći da pronađete grupu za podršku drugih koji doživljavaju tugu.

Upotreba supstanci

Poremećaji upotrebe supstanci su takođe povezani sa niskim nagonom i motivacijom. Upotreba supstanci takođe može dovesti do mentalnih i fizičkih izazova, što može smanjiti vašu motivaciju u drugim oblastima života.

Opcije savetovanja za depresiju

Ako ne znate zašto vam nedostaje motivacija ili mislite da možda imate simptome mentalnog zdravlja, možda ćete imati koristi od kontaktiranja licenciranog terapeuta. Kroz savetovanje možete napredovati i steći veštine jedinstvene za vašu situaciju kako biste povećali motivaciju u svakodnevnom životu. Pored toga, ako vam nedostaje motivacija da prisustvujete ličnim sastancima ili da se nosite sa složenostima lične terapije, možete pokušati sa onlajn savetovanjem.

Depresija se može drugačije manifestovati kod poremećaja iz autističnog spektra

Online savetovanje je jedinstven oblik lečenja gde ste upareni sa stručnjakom za mentalno zdravlje koji ispunjava vaše specifične potrebe. Uz onlajn terapiju, možete prisustvovati sesijama iz bezbednosti svog doma koristeći video ćaskanje, telefonske pozive ili razmenu poruka da biste razgovarali sa terapeutom o svojim simptomima. Vaš terapeut takođe može ponuditi resurse poput radnih listova koji će vas voditi kroz lekcije koje naučite na svojim sesijama i savete koji će vam pomoći da vežbate samosaosećanje i otklonite sumnju u sebe.

Istraživanja pokazuju da onlajn terapija efikasno leči različite mentalne bolesti, uključujući i depresiju. Pregledom 17 studija otkriveno je da onlajn terapija za depresiju može biti efikasnija od lične terapije. Ako ste zainteresovani za početak, možete se prijaviti na platformu kao što je Mender Mind da biste se uparili sa pravim terapeutom u roku od 48 sati.

Dobijte podršku koja vam je potrebna od jednog od naših terapeuta

Korisne stvari za mentalno zdravlje u tvom inboxu

Uspešno ste se prijavili! Ups! Nešto nije kako treba, molimo Vas da pokušate ponovo.

Depresija je izlečiva i niste sami

Newsletter


©Copyright 2022. Powered by WPDeveloper